Уранополитизам и мисија (последњи запис оца Данила у интернет дневнику…)

Уранополитизам и мисија (последњи запис оца Данила у интернет дневнику…)

Божијом милошћу сам имао прилике да последњих година боравим у многим земљама и областима Русије због проповеди. Анализирајући накупљено искуство долазим до закључка да ‘је без успостављања у умовима хришћана првобитног схватања чињенице, да смо ми овде у гостионици, да је наша Отаџбина на Небесима и да у Цркви нема националности – проповед Еванђеља осуђена на пропаст.
Свуда видим један и исти проблем. Активни хришћани, су спремни да носе светлост Христову онима који су сада под влашћу сатане, који се прелешћују светским идеологијама, и удубљују се у пучину световних сплетки. У Србији људи често чак и не помишљају да је могући не тући се са муслиманима или римокатолицима, већ их обраћати их у Православље. У Русији говоре да у почетку треба обраћати Русе, а после већ покушати са обраћањем неког другог. А као резултат и овде и на другим местима они који трагају не налазе отворена врата. Обраћени од стране патриота и националиста уводе своје заповести, које Бог није тражио, а заборављају оно што Бог тражи.
Као резултат – о Христу нема ни речи, већ се разговори воде о величини Стаљина, Хитлера или либералних вредности. Само је Један остао стран за обраћене хришћане – Сам Господ наш Исус Христос. О Њему нема ни речи. Његове заповести се презиру (довољно је само посматрати како православни корисници интернета испуњују на интернету Беседу на Гори). О Његовим плановима за нас не желе ни да чују. И шта онда запрепашћује ако успеси наше проповеди не остављају утисак? Како су ми говорили обраћени Татари, они не схватају зашто у храмовима не слушају проповед о Богу, већ о великом предназначењу Русије (или Украјине). Уопште, стиче се утисак из садржаја проповеди и интернет дискусије да су наши људи већ сви доктори богословља и да им није потребно изучавање Вере. Расправља се о темама које немају никаквог значаја за спасење, а заборавља се главно: суд, милости и вера.
Док ен запамтимо да је Црква наша – лађа, која плива кроз житејско море ка луци спасења, да смо ми туђинци и дошљаци, и да је Отаџбина наша на небесима, до тада ће и наша мисија бити немоћна. Они људи, који траже Истину, неће доћи нама, јер им нису интересантне бриге земног града. И само они који плачу, јер им је тесно у туђини, наћи ће Отаџбину мира и на Земљи (у Цркви Божијој) и на Небу, у загрљају истинитог Оца.
Говоре да савремени људи не желе да слушају о Христу, да се треба прилагођавати њиховим идејама. Али то је неистина. И наши савременици, и млади и стари, живе са неутољивом тескобом у срцу. А тескоба се не уклања због заклињања људских идеологија, већ се утољава само чистом водом Апсолутне истине, коју поседује Црква.

МИСИОНАРИ, БУДИТЕ НЕБЕСКИ ГРАЂАНИ, И ЗОВИТЕ СВЕ НА НЕБЕСА ЈЕР ВАС САМО ТАДА ОЧЕКУЈЕ УСПЕХ!

http://pr-daniil.livejournal.com/2009/11/19/

Рубрика: Наслеђе оца Данила, Свештеномученик Данил Сисојев

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *