„У Србији је видљива унутрашња подела између номиналних и реалних хришћана …“ – Свештеномученик Данил Сисојев

Вашој пажњи представљамо речи које је отац Данил изговорио о Србији и српском народу само пола сата пре своје мученичке смрти. Износи много занимљивих запажања, дотиче се многих битних тема за српски народ.

„У Србију сам ишао послом требало је да се сусретнем са српским епископима – и сусрео сам се њима. Србија је као Русија, врло је слична. Тамо постоје исте болести као у Русији. Једино – на срећу – Срби су пошли дугим путем у односу на Русију. Знате да је Милошевић био комуниста, и он је стално чинио издаје. И значајно је да Патријарх Павле забранио да му се служи опело. Истина, не због тога што је био комуниста, већ што је био атеиста, говорио да Бога нема. Зато му нису служили опело, по подацима које имам. Главно је да су Срби успели да се одрекну комунистичког наслеђа. Они су престали да оплакују „велику Југославију“ из Титових времена и почели да се присећају истинске православне Србије из времена краљева. Они су почели тихо да се мењају у неопходну страну и то, узгред, веома добро. На срећу уважавање свештеника тамо је веома велико. Али наравно, проценат неуцрквењених је огроман. Србија је мање црквена земља од Грчке. Тамо мање људи иде у храм. У Србији је видљива унутрашња подела између номиналних и реалних хришћана – као и свуда уосталом. Био сам у Београду и Сремским Карловцима и радује када идеш улицом а прилазе ти за благослов – а главно је када сазнају да си Рус – то примају са великом радошћу. То ме веома радује. И тамо је потресно осећање светиње. Тамо је главна светиња Београда место где су биле спаљене мошти Светог Саве од стране муслимана. Тамо је сада огромни храм на месту спаљивања моштију. И тамо се заиста осећа његово присуство, да је Светитељ пострадао чак и својим моштима од руку муслимана заједно са хришћанима који су били под муслиманским ропством.

Али при том национализам веома мучи Србе – и они сами то доживљавају као болест. Побожни хришћани тамо говоре да им национализам смета. Они су Косово у многоме и изгубили због национализма. (изгубили у смислу да су својом кривицом довели до постојећег стања – прим. уредника)

Да су крстили Албанце, Косово би било српско. Да Срби нису вршили абортусе, Косово би било српско. И они сами то веома добро схватају. Иако је наравно, очигледна кривица тих злочинаца муслимана и злочинаца са Запада, јер се тамо до сада могу видети рушевине од америчких бомби на улицама Београда – и то је заиста страшно, такво својеврсно богоборство. Али са друге стране, мени су српски свештеници говорили да је то дошло из Божијих руку, зато су Срби почели да се кају. Почетком деведесетих (мисли на време Анте Марковића – прим. уредника.), након распада Југославије, у самој Србији је почело бурно богаћење, сви су се бацили на новац, као и код нас у тим годинама. А након рата су многи почели да се кају, почели да се мењају. И они то доживљавају као такво уразумљење Божије. Патријарха Павла доживљавају као живог Светитеља. Ето, то сам хтео да кажем“.

http://yurij-maximov.livejournal.com/310169.html

Рубрика: Из искуства мисионара, Наслеђе оца Данила, Свештеномученик Данил Сисојев, Христови мисионари