У мисији није важно толико оно што говориш, већ какав си ти сам… – Ђакон Георгије Максимов
Христос се роди! Прочитајте размишљање најближег пријатеља оца Данила Сисојева о разлогу толиког успеха у мисији самог свештеномученика, шта је оно што је одликовало овог Христовог верног сведока…
* * * * *
„Разговарао сам са једним од својих познаника раније. Он се тада придржавао крајњих националистичких ставова и ако би се сусрео са човеком који би мислио макар мало другачије, доживљавао би га као идеолошког непријатеља и већ не би допуштао себи близу таквог човека. Међутим, о.Данил је био изузетак у његовом случају. Када се упознао са њим, чуо је од оца Данила ствари које нису мало, већ радикално противречиле његовим ставовима и отац Данил их је врло јасно износио. Међутим, он није прекинуо контакт са оцем Данилом већ га је чак и појачао. То је било зато што је у речима оца Данила он осетио љубав. Када се истина говори са љубављу онда и најоштрије речи не рањавају човека. Они који знају оца Данила само преко његових текстова не знају за то. А мени се чини да је управо захваљујући томе он и био тако успешан мисионар. Други такође говоре са људима из секти и са муслиманима и говоре им те исте ствари и опет, немају такав успех. Јер, у мисији није важно толико оно што говориш, већ какав си ти сам. Људи који су говорили са оцем Данилом видели су да је он ПРАВИ. Видели су да је Православље у њему – живот, а не идеологија.
Пре неког времена су у једном од интервјуа пренели речи Патријарха који је жалио што данас нема таквих као што је био о.Данил. Ја такође жалим због тога. Наравно, његов пример и реч су запалили и до сада загревају јако пуно људи, не само мирјана, већ и свештеника. И не само загревају, већ и мењају – што је важније. Јако недостаје његове оштрине и бескомпромисности. Тако нечега сада нема. Наравно, није тешко на интернету наћи људе који говоре оштро. Међутим, у њиховој оштрини има много њиховог „ја“, а иза оштрине оца Данила је одувек стајало Јеванђеље и Свети Оци. И према себи самоме је он такође био бескомпромисан.“
http://yurij-maximov.livejournal.com/344133.html
Рубрика: Из искуства мисионара, Христови мисионари