Савети Свјатејшег патријарха Кирила новом епископу Таџикистана

Беседа Свјатејшег патријарха Кирила при предаји архијерејског жезла Преосвећеном Питириму (Творогову), епископу Душанбеском и Таџикистанском…

 Преосвећени владико Питириме,

 Неиспитивим Промислом Свемогућег Бога сада код моштију преподобног Серафима Саровског, на земљи која је освећена његовим подвизима, постао си наследник апостола оваплоћеног Слова, епископ Цркве Христове, примио си пуноћу благодатних дарова Духа Светога.

 Сачувај у срцу свом речи поуке које ћу ти предати сада по дугу Патријарха и у сагласности са многовековним предањем Православља.

 Твој животни пут представљао је стазу припреме за овај дан и за будућу архипастирску делатност.

Родивши се у Сергијевом Посаду, у зрелом узрасту си ушао у ограду Цркве, донео одговорну одлуку да себе посветиш на служење Господу и ступио у Московску духовну семинарију. Твоје узрастање је протицало под духовним покровом преподобног Сергија Радоњешког. Управо у његовој „Великој келији“ су се одвијали главни догађаји који су одредили ток твог живота. Приневши монашке завете, био си рукоположен у чин ђакона, затим свештеника, да би са смелошћу могао да на разноврсне начине служиш на њиви Христовој. Био си олтарник московског храма, носио послушање референта ректора духовне академије, бавио се предавањима, учествовао у мисионарским пројектима, бавио се издавањем књига.

Буди и на даље добри настављач дела јеванђелског сведочења, сада у новој улози и на новом месту – Републици Таџикистан. Твоја епархија улази у састав Средњеазијске митрополије, коју води преосвећени владика Викентије, који је данас учествовао у твојој хиротонији. Стреми да клиру и пастви твоје епархије покажеш однос са митрополитом, који био могао да буде на духовну корист хришћанима у односу према Свештеноначалију.

Памти, да је темељ живота епархија делатност парохијских и монашких заједница. Свака од њих представља грађевински камен, који сви заједно чине „грађевину, складно спојену, која расте у храм свети у Господу“ (Еф. 2:21). Зато се више труди не на формалном увећању парохија, већ о томе да људи, који дођу у храм Божији, тамо наиђу на братољубље, искрену пажњу и бригу. То ће послужити као најбоље средство привођења човека познању благодати Христове.

Немогуће је правилно организовати епархијски живот ослањајући се само на своје силе и таланте. Зато се појачано брини о припреми достојних кандидата за свештенство. Али, без обзира на крајњу нужду у попуњавању клира новообраоване епархије, не преступај апостолски завет: „Не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гријесима. Чувај себе чиста“ (1 Тим. 5:22). Јер, архијереј који рукополаже недостојног кандидата за свештенство, као да постаје саучесник у његовим гресима и његовој неспособности да достојно врши пастирску службу. Зато је апостол Павле и упозоравао Тимотеја да ни на кога не полаже руке брзо.

Предстоји ти да своје служење вршиш у држави са већинским муслиманским становништвом. Међутим, Православље тамо присуствује током дуго времена и постало је неодвојиви део духовног живота те земље. Током векова сапостојање ислама и хришћанства представљало је пример добрих односа и међусобног уважавања. Потруди се да учиниш све што од тебе зависи да би та добра традиција била сачувана и задобила даљи развој на корист читавог народа Таџикистана.

Нека твоја посебна брига буду људи у потреби. Увек у срцу свом држи призив Божији: „да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела?“ (Ис. 58:7). Нелицемерна брига о сиромашнима, удовицама, ожалошћенима и оптерећенима представља најјачу потврду истинитости Јеванђелске проповеди. Међутим, она постаје таква само када је у питању искрено, нелицемерно, непринуђено, не по дугу, не само по дисциплини, већ служење од срца.

Труди се да делима милосрђа привучеш младо покољење православних хришћана, да би учешће у социјалним пројектима постало школа љубави и жртвености за омладину.

Најважније у твом будућем служењу нека буде стајање пред престолом Господњим и пре свега, служење Божанске литургије. У разноврсним свакодневним бригама о епархији, у мноштву сусрета и свакодневним напорима не остављај молитву. Са ревношћу узнеси горе уздахе свог срца, приносећи Бескрвну Жртву за све и за сва. У Евхаристијској чаши ћеш наћи помоћ у свим околностима, колико год ти се тешке оне чиниле. Призивај томе и све клирике и сву паству који су ти поверени Промислом Божијим посредством одлуке Светог Синода и кроз полагање руку Преосвећених архипастира на твоју главу.

Сећај се такође и да епископ по самом свом положају и месту које заузима на богослужењу представља живи образ Христов. Зато је крајње важно да би понашање архијереја ван Литургије било такође у складу са његовим највишим призивом. Труди се да се понашаш скромно и смирено, избегавај надменост, гнев и раздражљивост, да би и сам спољашњи изглед наследника апостола био изражај власти љубави коју нам је даровао Спаситељ.

Прими овај жезал. Нека он за тебе буде подсећање на неизмењивост Јеванђелског призива на сведочење Истине свим народима (Мт. 28:19) и знак силе Божије, која се у немоћи показује савршена (2 Кор. 12:9). Благослови из пуноће дарова Духа Светога православне хришћане који су се молили за тебе у време Тајне хиротоније. Амин.

http://www.patriarchia.ru/db/text/2379662.html

Рубрика: Из искуства мисионара, Христови мисионари