ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ТИМОТЕЈУ

1. Поздрав. Опомена некима да не одступају од заповијести Јеванђеља. Павлова захвалност Христу за спасење.

(Зач. 278).

1. Павле, апостол Исуса Христа по заповијести Бога, Спаса нашега и Господа Исуса Христа, наде наше,

2. Тимотеју, правоме сину по вјери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашега и Христа Исуса Господа нашега.

3. Као што те молих идући у Македонију, да останеш у Ефесу и заповједиш некима да не уче друкчије,

4. Нити да се баве бајкама и родословима бескрајним, који више наводе на препирке неголи на служење Богу у вјери.

5. А циљ заповијести јесте љубав од чиста срца и савјести добре и вјере нелицемјерне,

6. Од чега неки одступише и скренуше у празнословље,

7. Желећи да буду учитељи закона а не разумију ни шта говоре ни шта тврде.

(Зач. 279).

8. А знамо да је закон добар ако га ко правилно употребљава.

9. Знајући то да закон није прописан за праведника, него за безаконике и непокорне, безбожнике и грјешнике, непобожне и погане, оцеубице и матероубице, крвнике,

10. Блуднике, мужеложнике, људокрадице, лажљивце, кривоклетнике, и ако је што друго противно здравој науци,

11. Према јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени повјерено.

(Зач. 280).

12. И захваљујем Христу Исусу Господу нашему који ми даде моћ, што ме за вјерна прими, поставивши на служење

13. Мене, који сам раније био хулник и гонитељ и пркосник, али бих помилован, јер то из незнања учиних, у невјеровању;

14. Али се још више умножи благодат Господа нашега са вјером и љубављу у Христу Исусу.

15. Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свијет да спасе грјешнике од којих сам први ја.

16. Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени првоме све дуготрпљење, за примјер онима који ће вјеровати у њега за живот вјечни.

17. А Цару вијекова, непролазноме, невидљивоме, јединоме премудроме Богу, част и слава у вијекове вијекова. Амин.

(Зач. 281).

18. Ову ти заповијест предајем, сине Тимотеје, сходно пређашњим пророчанствима о теби да по њима ратујеш добар рат,

19. Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши претрпјеше бродолом вјере;

20. Међу којима су Именеј и Александар, које предадох сатани, да се науче да не хуле.

2. Молитва Богу за све људе. Павле апостол Богочовјека. Понашање мужева и жена.

(Зач. 282).

1. Молим, дакле, прије свега да се чине мољења, молитве, прозбе, благодарења за све људе,

2. За цареве и за све који су у власти, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и честитости.

3. Јер је ово добро и угодно пред Спаситељем нашим Богом,

4. Који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине.

5. Јер један је Бог, један и посредник између Бога и људи, човјек Христос Исус,

6. Који себе даде у откуп за све, свједочанство у назначена времена,

7. За које сам ја постављен проповједник и апостол – истину говорим у Христу, не лажем -, учитељ незнабожаца у вјери и истини.

8. Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком мјесту, подижући свете руке без гњева и двоумљења.

9. Исто тако, и жене у пристојном одијелу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоцјеним,

10. Него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољеше богопоштовању.

11. Жена нека се учи у миру са сваком покорношћу;

12. Али жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него да буде мирна.

13. Јер је Адам саздан први, затим Ева;

14. И Адам се не превари а жена преварена, постаде преступница;

15. Али ће се спасти рађањем дјеце, ако остану у вјери и љубави и у светињи са честитошћу.

3. Врлине епископа и ђакона у дому и у Цркви као Дому Божијем. Главна тајна побожности: Бог се јави у тијелу.

(Зач. 283).

1. Истинита је ријеч: ако ко епископство жели, добро дјело жели.

2. Али епископ треба да је без мане, једне жене муж, трезвен, мудар, поштен, гостољубив, кадар да поучава;

3. Не пијаница, не убојица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не среброљубив;

4. Који својим домом добро управља, има послушну дјецу са сваком скромношћу;

5. А ако неко не умије својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију?

6. Не новокрштен, да се не би погордио и упао у осуду ђавољу.

7. А треба да има и добро свједочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и замку ђавољу.

8. Тако и ђакони треба да буду честити, не дволични, не који много вина пију, не лакоми,

9. Који имају тајну вјере у чистој савјести.

10. А и ови да се прво провјере, па онда да служе, пошто су без мане.

11. Тако и жене треба да су скромне, да не клеветају, трезвене, вјерне у свему.

12. Ђакони да буду мужеви једне жене, који добро управљају дјецом и својим домовима.

13. Јер који су добро служили, стичу себи добар степен и велику смјелост у вјери у Христу Исусу.

14. Ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби;

(Зач. 284).

15. Ако ли се задржим, да знаш како се треба владати у дому Божијему, који је Црква Бога живога, стуб и тврђава истине.

16. И заиста велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави.

4. Чувати се лажних и лицемјерних учитеља. Вјежбати се у побожности. Савјети Тимотеју.

1. А Дух изричито говори да ће у посљедња времена одступити неки од вјере слушајући духове преваре и науке демонске,

2. У лицемјерју лажљиваца, чија је савјест спаљена,

3. Који забрањују женити се, и траже уздржавање од јела која је Бог створио да их са захвалношћу узимају вјерни и они који су познали истину.

(Зач. 285).

4. Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу,

5. Јер се освећује ријечју Божијом и молитвом.

6. Ово савјетујући браћи, бићеш добар служитељ Исуса Христа, одгајен ријечима вјере и добром науком којој си сљедовао.

7. А поганих и бабских прича клони се и вјежбај се у побожности.

8. Јер тјелесно вјежбање за мало је корисно, а побожност је корисна у свему, пошто она има обећање живота садашаега и будућега.

(Зач. 285).

9. Ово је истинита ријеч и достојна свакога примања;

10. Јер за то се и трудимо и бивамо срамоћени, јер се надамо у Бога живога, који је спаситељ свију људи, особито вјерних.

11. Ово заповиједај и учи.

12. Нико да не презире твоју младост, али буди образац вјернима у ријечи, у живљењу, у љубави, у духу, у вјери, у чистоти.

13. Докле не дођем пази на читање, утјешавање и учење.

14. Не занемаруј благодатни дар у теби који ти је дат кроз пророчанство полагањем руку старјешина на тебе.

15. Ово проучавај, у овоме стој, да се напредак твој покаже у свему.

16. Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спасићеш и себе и оне који те слушају.

5. Савјети за старије, за удовице и свештенике. Поуке Тимотеју.

(Зач. 285).

1. Старца не карај, него га савјетуј као оца; младиће као браћу;

2. Старице као матере; младе као сестре, у свакој чистоти.

3. Удовице поштуј, које су праве удовице.

4. Ако ли која удовица има дјецу или унучад, нека се уче најприје свој дом поштовати, и дуг враћати родитељима; јер ово је добро и угодно пред Богом.

5. А права удовица и усамљеница нада се у Бога и проводи у молитвама и мољењима ноћ и дан.

6. А она која се одала насладама, жива је умрла.

7. И ово заповиједај, да буду без мане.

8. Ако ли ко о својима а особито о домаћима не промишља, одрекао се вјере и гори је од невјерника.

9. Да се не уписује међу удовице млађа од шездесет година, која је била жена једнога мужа,

10. Освједочена у добрим дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим дјелом.

(Зач. 286).

11. А млађе удовице не примај, јер када их страст одвоји од Христа, хоће да се удају;

12. Оне подлежу осуди што прво обећање одбацише.

13. А уз то се уче и нераду, скитајући по кућама; и не само нераду, него су и језичаве и радознале, па говоре што не треба.

14. Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, дјецу да рађају, кућу да куће, и никаква повода не дају противнику за нападање.

15. Јер неке већ скренуше за сатаном.

16. Ако који вјерни или вјерна има удовице, нека се стара о њима, да се не оптерећује Црква, да би се она могла старати о правим удовицама.

17. Презвитери који су добре старјешине достојни су двоструке части, особито они који се труде у проповиједању и учењу.

18. Јер Писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радник је достојан своје плате.

19. Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три свједока.

20. Оне који гријеше покарај пред свима, да и остали имају страх.

21. Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним анђелима да ово држиш без двоумљења, и да не чиниш ништа по пристрасности.

(Зач. 287).

22. Не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гријесима. Чувај себе чиста.

23. Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желудца и честих болести својих.

24. Гријеси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се објелодањују касније.

25. Тако су и добра дјела видна; а ако и нису, не могу се сакрити.

6. О робовима и лажним учитељима. Против богаћења и среброљубља. Подвизи у вјери и врлинама. Слављење Бога.

1. Они који су робови под јармом, нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не би хулило на име Божије и на учење.

2. А који имају вјернике за господаре, нека не буду према њима немарни зато што су браћа, него нека им још боље служе, јер су ти који примају њихово доброчинство, вјерни и мили.

3. Ово учи и савјетуј. Ако неко друкчије учи и не држи се здравих ријечи Господа нашега Исуса Христа и учења о побожности,

4. Погордио се ништа не знајући, него болује од запиткивања и препирања, од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења,

5. Празна надмудривања људи изопаченога ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка. Клони се таквих.

6. А побожност јесте велики добитак кад смо задовољни оним што имамо.

7. Јер ништа не донијесмо на свијет; јасно је да ништа не можемо ни однијети.

8. А кад имамо храну и одјећу, будимо овим задовољни.

9. А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао.

10. Јер је коријен свију зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вјере и навукоше на себе муке многе.

11. А ти, о човјече Божији, бјежи од тога, а иди за правдом, побожношћу, вјером, љубављу, трпљењем и кротошћу.

(Зач. 288).

12. Бори се добрим подвигом вјере, хватај се за живот вјечни у који си и позван, и исповједио си добро исповиједање пред многим свједоцима.

13. Заповиједам ти пред Богом који свему живот даје и пред Христом Исусом који посвједочи пред Понтијем Пилатом добро исповиједање:

14. Да одржиш заповијест чисту и беспрекорну до јављања Господа нашега Исуса Христа,

15. Које ће у своје вријеме показати блажени и једини Владар, Цар царева и Господар господара,

16. Он који једини има бесмртност и живи у свјетлости неприступној, Кога нико од људи не видје нити може видјети; Њему част и сила вјечна. Амин.

(Зач. 289).

17. Богатима овога свијета заповиједај да се не преузносе, нити да се уздају у богатство несигурно, него у Бога живога, који нам даје све изобилно на употребу;

18. Нека добро чине, нека се богате у добрим дјелима, нека буду дарежљиви, друштвени,

19. Спремајући себи добар темељ за будућност, да добију живот вјечни.

20. О Тимотеје, сачувај повјерен ти залог, клонећи се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања,

21. Којему се неки приволеше и отпадоше од вјере. Благодат с тобом. Амин.

Рубрика: Uncategorized