Програм народне катехизације – … (II део) – Свештеномученик Данил Сисојев

Основни програм

Циљ програма је у стварању заједница за изучавање православне вере и заједничке молитве. Он може бити унесен и на мисионарским територијама и у храмовима где одсуствује регуларни литургијски живот…

Програм претпоставља истовремено коришћење три компоненте:

1. Недељна свеноћна, часови и молитва пред трпезу по мирјанском чину. На тај начин богослужења у новим заједницама треба да се врше два пута недељно у недељу – у суботу увече и недељу ујутро. Управо коришћење општецрквених богослужбених текстова помоћи ће члановима заједнице да заживе реалним црквеним животом.

2. Проучавање Катихизиса за 50 часова које се може држати у недељу јутро, након молитве пред трпезу. Постојање питања за проверу дозвољава да се врши самопровере, а у случају недоумице катехизатор треба да размотри дата питања са мисионаром или свештеником. Претпоставља се могућност стварања јединственог интернет система добијања одговора на питања која интересују парохијане.

3. Изучавање свештене историје за 50 часова. На тај начин група ће моћи да изучи основе православног хришћанства.

Уношење програма се врши на следећи начин. Мисионарска група која је дошла не обучава само становнике основама вере, спроводи катехизацију пред Крштење и врши Тајне Крштења, Миропомазања и Евхаристије, већ и ствара заједницу из новообраћених. Руководилац мисионарске групе из броја новообраћених одређује катехизатора и његовог помоћника, којима се поручује да надаље руководе новом заједницом. Мисионари проводе са катехизаторима први час из катихизиса, обучавају како да се користе богослужбеним књигама и налажу постојани контакт са руководством заједнице (мобилним телефоном, писмима, итд). Свака формирана заједница треба да буде контрола управљајућег архијереја и ојачана једним или другим свештеником.

Важно је да катехизатор не покушава да собом замени свештенство. О томе новообраћени треба да буду упозорени одмах, а и свештеник који долази треба да пази на то.

Катехизатор, сем тога што треба да води мирјанска богослужења и организује изучавање вере, има право да, у случају ако свештеник није доступан, врши Крштење и по мирјанском чину отпоје умрле. Али треба да се труди да обезбеди долазак свештеника у заједницу при свакој погодној прилици.

Богослужење може да се врши или у посебно освећеним местима (храмовима, капелама, поред крстова за поклоњење које су подигли мисионари) тако и код куће код чланова заједнице. При богослужењу је допуштено, по благослову свештеника, да се катехизатор обуче у стихар, а такође, у сагласју са догматом Седмог Васељенског Сабора ручном кадионицом врши кађење. При вршењу богослужења обавезно мора да се помиње Патријарх московски и све Русије и управљајући архијереј. Јутарње богослужење се завршава узимањем свете воде и просфоре (ако је има).

За богослужење је неопходно имати припремљене од стране православног мисионарског покрета светог пророка Данила службе на сваки глас Октоиха (који у себе укључују све неопходне песме), Свето Писмо и богослужбени календар, по коме ће се читати свештени текстови.

Након завршетка богослужења катехизатор заједно са члановима заједнице изучава православно учење. Након молитве он отвара Катихизис и у почетку поставља питање из текста. Сви слушаоци предлажу своје варијанте одговора, они се разматрају, а затим катехизатор даје правилан одговор. На крају часа катехизатор поново проверава колико је био усвојен материјал уз помоћ питања за проверу.

Часови из Свештене историје држе се по сличној схеми. Једино што катехизатор треба да даје домаће задатке – прочита одломак из Библије који ће се изучавати следећи пут.

Свака таква беседа треба да буде прати чајем или нечим сличним, али само без алкохолних напитака. У том случају, ако у заједницу у посету дође свештеник или мисионар, не треба одмах да собом замењује катехизатора. Треба да посматра ко у заједници активно изучава веру. Такви се могу поставити на дужност катехизатора и у даљи састав клира.

Крајње важно је сачувати мисионарски, отворени карактер заједнице. Потпуно је недопустиво да се заједница претвори у малу, у себе затворену групу изабраних. Мисионар или свештеник који се брине о заједници треба да се интересује код катехизатора колико је још људи он позвао на богослужење, колико се повећао број парохијана. И катехизатор и мисионар који је надлежан треба да имају списак чланова заједнице са подацима за контакт. Ако човек дуго не долази на скуп (више од две недеље) неопходно је да се катехизатор чује са њим и сазна у чему је проблем.

За бољу вези између чланова заједнице мисионар или свештеник треба да организују међу њима систем узајамне помоћи. Након окончања годишњег курса обуке неопходно је направити самопроверу (најбоље је узајамну) и након тога се већ отвара еванђелски кружок, где ће изучавати и Свето Писмо и Светоотачко Предање. Али богослужбени живот треба да се настави у заједно непрестано.

У перспективи свака таква заједница мора да прерасте у праву парохију при чему будући пастир у тој парохији, ако је могуће, треба да буде катехизатор или његов помоћник, а храм може да буде свако станиште за тај циљ.

Овај основни програм може да се користи не само на мисионарским територијама и у храмовима без свештеника, већ и летњим викенд насељима, где често нема могућности доћи до храма.

Шта је потребно за основни програм

1. Издање недељног богослужења на 8 гласова по обрасцу 1 седмице Великог Поста (све се штампа заједно). За олакшавање схватања богослужења сем основног црквенословенског текста, паралелно мањим фонтом се штампа превод богослужења на руски језик.

2. Катихизис. У његовој основи је постављен канонски текст Светог Филарета Московског, али су у њему преведени на руски језик сви библијски цитати (по Синодалном преводу), исправљене неке застареле речи и мањим фонтом додати цитати из Светих Отаца који помажу да се схвати дубље учење Цркве.

3. Свештена историја Старог и Новог Завета. Текст је узет из издања „Закон Божији за одрасле“ оца Данила Сисојева који се припрема.

4. Библија (пуно издање).

5. Званични календар Московске Патријаршије.

Програм катехизације за велике градове

Како смо већ писали, метрополе су се показале као најлошије обезбеђене храмовима. Тако је максималан број људи који могу примити московски храмови 250 000 на више од 12 милиона људи у граду. Као резултат у Москви је парохијан сваки 73 становник. Једним од решења је стварање система мирјанских заједница. Иницијатор стварања тих заједница служи мисионарско одељење епархије, активни свештеници и мирјани са благословом архијереја.

За разлику од мисионарских територија таква заједница не треба у почетку да ствара богослужење (сем неких кратких молитава или читања акатиста), већ треба да се оријентише на организацију кружока за самообразовање и система узајамне помоћи. У свему осталом принцип њеног постојања треба да буде исти као и код заједница које су створене по основном програму. Годишње проучавање Катихизиса, свештене историје са тим да се након тога приступи систематском изучавању Светог Писма и Светог Предања на еванђелским кружоцима. Оптимални број тих заједница треба да буде у почетку 10-20 људи, са тим да се у почетку не јавља питање за место сусрета. Али пошто таква заједница треба да има мисионарски карактер надаље се треба побринути за смештај.

Сви чланови заједнице треба да редовно учествују у Светим Тајнама и посећују богослужења. У случају да привремени смештај може да се претвори у храм, чланови заједнице могу да траже за откривање домаћег храма.

Мисионарско одељење епархије треба да обилази заједницу и свештенике којима је то предано. Принцип старања је исти као и у заједницама створеним по основном програму. Из чланова заједнице се такође могу узимати кандидати за мисионарски рад и за ступање у клир.

У перспективи свака заједница треба да прерасте у прави мисионарско оријентисану парохију. Посете храмова за такву парохију треба да се граде или брзим системом или да се освећују места која су прерађена за тај циљ.

Еванђелски кружоци

Како се говорило горе, проблем многих образовних установа је у томе што имају ограничено време обучавања. Човек је научио Катихизис и то је то. Међутим, Свето Писмо говори да праведник о Закону Господњем размишља дан и ноћ (Пс. 1:2). Управо је у непрестаном погружавању ума у реч Божију корен успеха духовног живота хришћанина, извор преображења и унутрашњег и спољашњег живота.

Нажалост, у наше време у Руској Православној Цркви се систематском изучавању Светог Писма даје незаслужено мало места. Да би савладали тај проблем неопходно је развити мрежу библијских православних школа (по мојим подацима у Москви их има само четири) и уводити систем еванђелског самообразовања.

Принцип формирања јеванђелског кружока може бити следећи. Припремљени мирјанин сакупља групу заинтересованих људи (10-30). Искуство показује да је најбоље обраћање одједном двема групама – омладини и старијима. Могу се поделити на одвојене групе, да би се избегао културни шок, како међу једним, тако и међу другима.

Сагласно са древним црквеним предањем на изучавање Светог Писма пуштају се само они који су научени основама вере. И то је потпуно исправно јер човек лишен правила вере неће бити у стању да схвати Тајну Писма.

Полазећи из тога предлаже се следећа схема изучавања Светог Писма:

1. Уводни програм – основе Православног хришћанства по Библији (Катихизис). То је основни програм и без ње је тешко објаснити човеку било шта. При изучавању догмата Цркве важно је показати њихов библијски карактер и показати да је Православна Црква јединствена законита наследница Писма, а целокупна наша вера у потпуности библијска.

2. Свештена историја (скраћени програм). То је исти програм као и на основном курсу, али само краће (може се остварити у 20 часова) и уместо текстова „Закона Божијег за одрасле“ слушаоци читају већ само Свето Писмо.

3. Касније изучавање Писма. То је део програма који траје непрестано.

4. Систематска аскетика по писму и Оцима Цркве. За темељ се могу узети дела Преподобног Јована Лествичник,а Аве Доротеја, Преподобног Никодима Светогорца, Теофана Затворника, Игњатија Брјанчанинова.

Окупљање кружока треба да се држи на следећи начин. Након молитве „Царе Небески“ и „Восијај Владико“ (након 11 катизме) кратко се понавља садржај прошлог часа, при чему је понавља не руководилац, већ један од чланова кружока или сви присутни. Обавезно се записују сви који су дошли на часове и имена оних који су били се помињу на следећој Литургији. Након беседе руководилац или други чланови кружока зову људе који су одсуствовали да би сазнали шта се дешава са њима.

Након понављања прошлог часа, човек који води целива Библију објављује одломак који ће се проучавати тог пута. Чита одломак или он сам или коме буде дао. Након што је одломак прочитан катехизатор пита присутне како они схватају речи Светог Писма. Такав поредак је оправдан тиме што савремени човек не схвата чак ни синодални превод Светог Писма. Важно је да свако покуша да сам преда смисао свештеног текста. Треба да одговоре сви да се не би догодило да неко не схвати буквални смисао речи Божије. При чему у слушају погрешног схватања Библије човек који води кружок треба истог тренутка да исправи човека који одговара. Важно је притом не допуштати богохулство над речима Писма и подржавати однос страхопоштовања према речи Божијој.

Након што су сви изнели своје схватање речи Божије, катехизатор говори: „а сада дајте да погледамо шта у стварности говори овај одломак“. И затим катехизатор чита светоотачко тумачење на то место. Ту је крајње важно клизање еванђелских кружока у протестантизам са „правом“ да слободно тумачи Писма. У сагласности са 19. правилом Трулског сабора немамо право да тумачимо Свето Писмо другачије од тумачења Светитеља. Главни задатак човека који води кружок је да припреми и донесе до слушалаца здраво учење које су изнели Светитељи.

Светоотачко тумачење на Писмо се може узети из електронске библиотеке о. Георгија (Јурија) Максимова. (на српском светоотачка тумачења Светог Писма могу се наћи у библиотеци svetosavlje.org-a – прим. уредника)

Након тога задаје се задатак за следеће окупљање. Прочитати неки одломак из Светог Писма и научити неки од текстова напамет. Након што је задатак постављен, сви који су присутни међусобно проверавају знање одломака Писма. Њих је могуће записивати на листићу и предавати међусобно у насумичном реду.

Након тога, захваливши Богу, сви који изучавају Писмо иду да пију чај. Важно је да то искуство не остаје само у оквиру једне групе. Са једне стране неопходно је да се сви еванђелски кружоци друже међусобно. Тако се например може одржати библијски сусрет неколико кружока. Могу се позвати на беседу неко ко се истиче у другим кружоцима, могу се заједно решавати сложена питања. Међутим главно је да се знања која се добију на беседама спроведу у живот. То треба да буде и систем узајамне помоћи и мисионарство и подршка старих и болесних. Јеванђелски кружоци треба да дају православно образовање и старијима, и болесним људима, које сада само Јеховини сведоци уче свом лажном учењу.

И наравно, јеванђелски кружоци, треба да позивају народ Божији светости и служењу Богу и Цркви Његовој. Тако да еванђелски кружоци треба да буду „радионица кадрова“ за нашу Цркву.

http://mission-center.com/mission-school/34/131-narodnaya-katehizatsiya

Рубрика: Мисионарска литература, Наслеђе оца Данила, Свештеномученик Данил Сисојев, Христови мисионари