Позив духовенству – Свештеноисповедник Доситеј Загребачки

„Сеј ден јегоже сотвори Господ
возрадујемсја и возвесељимсја вон „

Ове смо свете речи, које звуче нарочито свечано у дан највеће победе, победе живота над смрћу, победе истине над грехом, изговарали 19. септембра, када се око 50 свештеника Аутономне Карпаторуске Православне Цркве, сакупили, да би једних устију и једнога срца славили и узносили величанствено име Оца и Сина и Светога Духа и да би се замислили над будућношћу наше Свете Цркве у Карпатској Русији.
Тај дан био је и остаће даном победе. Ко је до скора могао и помислити, да ће се у незнатноме месту Хусту, у православној цркви, тако маленој, тако сиромашној сакупити толики број православног духовенства из свију крајева Карпатске Русије!
Карпатска Русија у току читавих столећа није видела тако импозантан скуп православнога свештенства. Све је било у реду, царила је једнодушност; као да је какав велики празник, тако да смо се ми и нехотице подсећали на сличне скупове који су се некада састајали у Јерусалиму, Антиохији, Цариграду и Москви… Истина, тамо је у погледу спољашње стране било друкчије, више богатства, више величанствености. Али се ми тога не стидимо. Овај малени, дрвени храм у Хусту — праслика је наше бедне Карпатске Русије.
За нас спољашност нема значаја. Важна је садржина и унутрашњост. А у унутрашњости тога сиромашног храма у Хусту произашао је велики догађај. 19. септембра тамо се сакупило православно духовенство и ујединивши се око свога Архипастира, Преосвећенога Доситеја, оно је положило камен темељац за стварање Аутономне Карпаторуске Православне Цркве. Победило је благоразумље, стрпљење; победила је истина, победила је љубав према светој нашој цркви и љубав према нашем руском народу, који је очекивао и очекује од нас организовани рад на постизању овога узвишеног циља, за који се је он борио И страдао дуго време сам, немајући свога духовенства.
19. септембра установили смо у Хусту своју Духовну Конзисторију. Ми смо сами узели судбину у своје руке.
Извештавајући о овоме са осећањем бескрајне радости ми сазнајемо сву своју одговорност пред Богом, пред народом и пред судом историје. Напрегнућемо све своје силе, радићемо, по своме најбољем нахођењу, не жалећи труда да би извршили велики и тежак задатак који нам је поверен. Али и ви сви, сви чланови наше Аутономне Карпаторуске Православне Цркве, сви верни синови Карпатске Русије дужни сте да нас тако исто подржите свим силама.
За све ствари, које се односе на нашу цркву, ви сте дужни да се од сада обраћате Духовној Конзисторији.
Све православне карпаторусе, а нарочито све свештенике ми молимо да подржавају везу са Духовном Конзисторијом, извештавајући је о свему што се дешава у парохијама, и што је особито важно – да на сваки акт Конзисторије одговоре без закашњења.
И у колико се јаче будемо згруписали око Духовне Конзисторије, у толико ћемо се пре избавити из садањега нашег бесправног, незаконитог и незгодног положаја.
Ступити на чврсто законско тле – то је једна од главних задаћа наше Духовне Конзисторије.
Помогните нас у томе.
Нека је хвала Господу на свему! — Будимо радосни и веселимо се!

Хуст, 27. септембра
[10. октобра] 1924. г.

Духовна Конзисторија Аутономне
Карпатске Православне Русије

Рубрика: Мисионарска литература, Христови мисионари