ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ФИЛИПЉАНИМА

1. Павле у оковима захваљује Богу и моли се за вјерне. Радост живљења и умирања за Христа. Живјети достојно Јеванђеља.

(Зач. 235).

1. Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу који су у Филипима, са епископима и ђаконима:

2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.

3. Захваљујем Богу мојему кад год се сјетим вас,

4. Свагда у свакој молитви мојој са радошћу молећи се за све вас,

5. Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првога дана па до сада;

6. Убијеђен у то, да ће Онај који је отпочео добро дјело у вама довршити га све до дана Исуса Христа.

7. Као што је и право да ја ово за све вас мислим; јер вас имам у срцу, и у оковима мојима, и у одбрани, и потврђивању јеванђеља, све вас који сте заједничари моји у благодати.

(Зач. 236).

8. Јер Бог ми је свједок, колико чезнем за свима вама у љубави Исуса Христа;

9. И за то се молим Богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и сваком расуђивању,

10. Да процијените шта је најбоље, да будете чисти и беспрекорни на дан Христов,

11. Пуни плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.

(Зач. 237).

12. Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринијело напретку јеванђеља,

13. Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа.

14. И многа браћа у Господу, ободрена оковима мојима, још више су се осмје лили да без страха говоре ријеч Божију.

15. Једни, додуше, из зависти и свађе проповиједају Христа, а други од добре воље;

16. Тако да једни из пркоса објављују Христа с нечистом намјером, мислећи да ће нанијети жалост мојим оковима;

17. А други из љубави, знајући да сам овдје за одбрану јеванђеља.

18. Шта онда? Било како му драго, притворно или истински, Христос се проповиједа; и томе се радујем, а и радоваћу се;

19. Јер знам да ће се ово окренути на моје спасење по вашој молитви и помоћу Духа Исуса Христа,

(Зач. 238).

20. Као што поуздано чекам и надам се да се ни у чему нећу постидјети, него да ће се Христос као свагда и сада свом смјелошћу величати у тијелу мојему, било животом било смрћу.

21. Јер је мени живот Христос и смрт добитак.

22. Али ако је живљење у тијелу плодоносно за моје дјело, онда не знам шта да изаберем.

23. А обузима ме обоје:

имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље;

24. Али остати у тијелу потребније је вас ради.

25. И ово поуздано знам, да ћу остати и боравити са свима вама за ваш напредак и радост вјере,

26. Да би се похвала ваша у Христу Исусу умножила преко мене када вам опет дођем.

(Зач. 239).

27. Само живите достојно јеванђеља Христова, да вас када дођем видим, или ако вам не дођем, да чујем за вас да стојите у једноме духу, једнодушно борећи се за вјеру јеванђеља,

28. И ни у чему да се не плашите противника; то је њима знак погибли, а вама спасења, и то од Бога.

29. Јер је вама даровано за Христа, не само да вјерујете у Њега, него и да страдате за Њега,

30. Имајући ону исту борбу какву код мене видјесте и сад чујете о мени.

2. О једнодушности и смирењу. Христово понижење и прослављење. Препорука за Тимотеја и Епафродита.

1. Ако, дакде, имате неку утјеху у Христу, ако ли топлину љубави, ако ли заједницу Духа, ако ли саосјећање и самилост,

2. Употпуните моју радост, да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени:

3. Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе.

4. Не старајте се свако за своје, него свако и за оно што је других.

(Зач. 240).

5. Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу,

6. Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом,

7. Него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек;

8. Унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту,

9. Зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена.

10. Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом;

11. И, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.

(Зач. 241).

12. Тако, љубљени моји, као што сте свагда били послушни, не само у мојем присуству, него много више сада у одсуству мојем, градите спасење своје са страхом и трепетом.

13. Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете и да творите по његовом благовољењу.

14. Све чините без гунђања и двоумљења,

15. Да будете беспрекорни и честити, дјеца Божија непорочна усред рода неваљалога и покваренога, у којему сијате као свјетила у васиони,

16. Држећи ријеч живота на моју похвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање, нити труд узалуд.

(Зач. 242).

17. Али ако се и приносим на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и са свима вама се радујем.

18. Исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном.

19. А надам се у Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим дознавши како сте ви.

20. Јер немам никога тако сродне душс који би се толико искрено бринуо за вас.

21. Јер сви траже своје, а не оно што је Христа Исуса.

22. А његову освједочену вјерност зиате, јер је као дијете оцу са мном служио јеванђељу.

23. Надам се, дакле, да ћу њега послати одмах чим видим шта ће са мном бити.

(Зач. 243).

24. А уздам се у Господа да ћу и сам убрзо доћи.

25. Сматрао сам пак за неопходно да пошаљем к вама Епафродита. брата и сатрудника и саборца мојега, а кога сте ви послали да ми се нађе за моје потребе.

26. Јер је силно чезнуо за свима вама, и било му је жао што сте чули да се разбољео.

27. И заиста бјеше болестан готово на смрт. али га Бог помилова, и не само њега, него и мене да ми не дође жалост на жалост.

28. Зато га хитно послах да се обрадујете када га опет видите, а ја да будем мање жалостан.

29. Примите га, дакле, у Господу са пуном радошћу, и такве поштујте,

30. Јер се за дјело Христово изложи до смрти, не марећи за свој живот, да надокнади оно у чему не стигосте ви да ме услужите.

3. Не уздати се у тијело, већ у познање Христа васкрслога. Стремљење ка небеском живљењу.

(Зач. 244).

1. А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер мени није досадно писати вам једно исто, а вама је укрепљење.

2. Чувајте се паса, чувајте се злих посленика, чувајте се „подрезаних“!

3. Јер обрезани, то смо ми, који Духом Божијим служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тијело,

4. Премда бих се и ја могао уздати у тијело. Ако неко други мисли да се може уздати у тијело, ја још више:

5. Обрезан сам у осми дан, од рода сам Израиљева, племена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј,

6. По ревности гонитељ Цркве Божије, по правди закона беспријекоран.

7. Али све што ми бјеше добитак, сматрах за штету Христа ради.

(Зач. 245).

8. Но шта више, ја и сматрам све за штету према превасходноме познању Христа Исуса, Господа мојега, ради којега сам све оставио. и сматрам све за трице, да бих Христа добио

9. И да се нађем у Њему не са својом праведношћу која је од закона, него оном која је по вјери у Христа, праведношћу од Бога на основу вјере;

10. Да познам Њега и силу васкрсења његова и удио у његовим страдањима, саображавајући се смрти његовој,

11. Да бих како достигао у васкрсење мртвих.

12. Не као да то већ постигох или се већ усаврших, него стремим не бих ли то достигао, као што мене достиже Христос Исус.

13. Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном,

14. И трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу.

15. Ми, дакле, који смо савршени, овако да мислимо; ако ли што другачије мислите, и ово ће вам Бог открити.

16. Уосталом, оно што смо достигли, тога правила да се држимо и исто да мислимо.

17. Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за примјер.

18. Јер многи, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, владају се као непријатељи крста Христова;

19. Њихов је крај погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско.

(Зач. 246).

20. Међутим, наше живљење је на небесима, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа,

21. Који ће преобразити наше понижено тијело, тако да буде саобразно тијелу славе његове, по сили којом Он може све учинити и себи покорити.

4. Молба за радост и мир у Господу и за сваку врлину. Захвалност за доброчинство. Поздрави.

1. Зато, браћо моја љубљена и најжељенија, радостимоја и вијенче мој тако стојте у Господу, љубљени!

2. Еводију молим, и Синтихију молим, да исто мисле у Господу.

3. Да, молим и тебе, сатрудниче вјерни, помажи њима које се потрудише са мном у проповиједању јеванђеља заједно и са Климентом и осталим помоћницима мојим, чија су имена у Књизи живота.

(Зач. 247).

4. Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се!

5. Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу.

6. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше.

7. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу.

8. А даље, браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно. што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно. то мислите;

9. Што и научисте, и примисте и чусте и видјесте на мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.

(Зач. 248).

10. А обрадовах се врло у Господу што се најзад опет сјетисте да се старате за мене, као што се и старасте, али немадосте прилике.

11. Говорим то не због оскудице, јер ја сам се научио да будем задовољан оним што имам.

12. Знам и понизити се, знам и изобиловати; у свему и свачему навикох; и сит бити и гладовати, и изобиловати и оскудијевати.

13. Све могу у Христу који ми даје моћ.

14. Ипак, добро учинисте што узесте учешћа у мојој невољи.

15. А знате и ви, Филипљани, да у почетку проповиједања јеванђеља, кад изиђох из Македоније, ни једна ми Црква није учествовала у давању и примању осим ви једини;

16. Јер ми и у Солун посласте и први и други пут за моју потребу.

17. Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на корист вашу.

18. А ја сам примио све и имам изобилно. Подмирен сам примивши од Епафро дита што сте ми послали, слатки миомир, жртву пријатну. угодну Богу.

19. А Бог мој испуниће сваку потребу вашу по богатству својем у слави, у Христу Исусу.

20. А Богу и Оцу нашему слава у вијекове вијекова. Амин.

21. Поздравите свакога светога у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном.

22. Поздрављају вас сви свети, а особито они из царева дома.

23. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.

Рубрика: Uncategorized