Нешто за дивљење из света мисије… (II) – Ђакон Георгије Максимов
Желимо да Вашој пажњи предложимо запис из дневника једног православног мисионара. Када прочитате, схватите са дивљењем колико је Бог близу људи који се труде на делу спасења ближњих! Колико Бог брзо услиши молитве мисионара, колико све што се дешава на мисији служи, између осталог, као велико духовно утврђење и утеха самом човеку који јавља Христа. Заиста, то је потврда изреке свештеномученика Данила Сисојева: „ако желиш да видиш чуда, буди Мученик или Мисионар“.
* * * *
Недавно је по благослову епископа кизилског Теофана почео да делује мисионарски стан у граду Шагонар (република Тува). У њему се на смену труде момци из Школе православног мисионара (коју је основао свештеномученик Данил Сисојев – прим.уредника) и који нам редовно шаљу своје дневнике.
Данас ми је од слуге Божијег Андреја, који је сада у стану, стигла нова тура записа и један од тих записа бих желео да поделим са Вама. Али пре тога, пар речи о томе да је Тува можда најмање обухваћен регион што се тиче мисије. Она је под протекторат Русије ушла тек 1914. године и до револуције није био крштен ни један Тувинац. Тако да сада фактички проповед Православља тек почиње тамо захваљујући владици Теофану. Нисмо себе заваравали илузијама о брзом успеху мисије међу Тувинцима, посебно знајући њихове локалне специфичности… Међутим, по милости Божијој делатност стана је привукла пажњу многих локалних Тувинаца који долазе у привремени стан на беседе са мисионаром да би чули о Православној вери.
28. августа је једна од оглашених девојака Тувинки дошла јако узнемирена, тугујући због тога што је учинила грех.
Испоставило се да се њени родитељи баве узгајањем марихуане (тамо је за многе људе то јединствени извор прихода) и против њене воље су је принудили да учествује у „прикупљању жетве“. Следећег дана је очекивало то исто, а затим је она требало да оде у други град да студира. Девојка је била јако узнемирена, али није видела могућност да избегне учешће у делу које сматра грехом и које јој је дубоко противно. У срцу је рекла: „ако би сутра киша почела да пада, онда не би било потребно да идем тамо“. Андреј јој је предложио да се помоле пророку Илију да дарује кишу, што су одмах ту и урадили.
Следеће јутро је, изишавши из куће, Андреј видео да пада киша која се није прекидала до увече…
http://yurij-maximov.livejournal.com/350835.html
Рубрика: Из искуства мисионара, Христови мисионари
