Мисионарски записи… Земаљска величина (XVII део) – Протојереј Андреј Ткачев
Хришћани Римске империје често су имали прилике да чују да је величина Рима рођена захваљујући боговима. „Богови су учинили Вечни град, престоницом света, а ви разарате обичаје отаца, умањујете нашу величину. Ви сте рана друштва“, говорили су незнабошци хришћанима. Борити се са сличним мишљењима је тежак задатак. Очигледној спољашњој моћи треба супротставити једину могућу алтернативу – дубоко унутрашње благодатно искуство. Искуство да се „Господ зацари, у лепоту се обуче“. Искуство да је „Христос јединствени истински Цар“, у поређењу са Којим је жалостан Трајан и гнусан Нерон.
Али такав благодатни опит не може постати својина многи у кратко време. Већина ће градити свој поглед на свет ослањајући се на спољашњу величину, на лепоту форума, тријумфа, „на хлебу и играма“, на митовима и баснама. Људи, који презиру спољашњу славу представљаће се као људи који смућују, који разарају темеље. Као непријатељи рода људског. Управо су хришћане тако и називали.
Спољашња сила. Она попут огледала у пустињи расте пред очима сваког покољења, саблажњавајући, одвлачећи од циља, са пута. „Учитељу, погледај грађевину“, говорили су ученици једном приликом Христу. А Он, уместо усхићења и похвала, одговорио је: „Заиста вам кажем, неће остати овдје ни камен на камену.“
Ако постоји вера и камен ће лећи један на други, образујући зидове светилишта. Ако се вера умањи – зидови ће пасти и кров се урушити. Вера оде – храм пада. Пашће и затрпаће посебно оне који су се надали на чврстину камена и опипљиву силу. Истинска сила се рукама не додирује.
Неопходно је заиста имати несаломиву веру да би је исповедао пред лицем несрећа и пораза. Када је Света Софија била оборена и са ње био скинут Крст, какву је веру било неопходно имати, да се не посумња ју Бога“! турци су говорили: „Наша вера је боља. Бог нам је дао победу!“ И ове речи су биле опасније и оштрије од турског јатагана.
„Бог нас је смирио. Ми смо сагрешили. Помилуј нас Господе! Међутим, Бог није у сили, већ у истини. Ви сте моћнији. Али наша вера је истинита“, одговарали су најбољи међу онима који су остали живи. Тамо где су се чуле такве речи, поражени су мењали места са победницима.
Тако су и Јевреји напуштали своју земљу, вођени у плен од Навуходосора, носећи у груди горчину недоумице. „Зар је Мардук јачи од Господа Саваота?“. Једни су се колебали у вери. Други су не себе узимали кривицу и налик на три младића говорили: „Бог је свет и истинит. Ми смо сагрешили, ми се и кажњавамо.“ Ови последњи су сачували веру и наставили Свештену историју.
Пораз може да се претвори у победу, ако се из њега извуче поука, ако се претрпи и покаје. А величина може да постане увод за велики крах и неизлечиви пораз ако се ослепивши од блеска и победа, иза сваког догађаја у животу не примети Неуспављиво Око које пажљиво гледа за сваким људским кораком.
За победе и успехе прославимо Господа- у поразима и несрећама видећемо горки лек који лечи гордост. Али главно је сећаћемо се Бога, Великог и Свемогућег. Тада нас никаква земна величина неће завести својом лажном позлатом.
http://www.pravoslavie.ru/put/35844.htm
Рубрика: Uncategorized
