Мисионарски записи… Претеча молитве (IX део) – Протојереј Андреј Ткачев

Православни Мисионарски Центар "о. Данил Сисојев" | 11. септембар 2010. | 0 Koментара

У Библији постоје књиге које ни једном не помињу и не називају Бога. То је „Есфира“ и најдрагоценији камен у библијском венцу – Песма над песмама. Та чињеница веома много говори и посебно, о томе да је и Бога могуће проповедати и тајне откривати, и од пропасти спасавати вером, намерно не називајући ствари својим именом.
Западни прилаз: визир подигнут, тачке изнад „i“ су одвојене, акценат је на пуном усвајању информације.
Источни прилаз је прича-. Говоримо о зрну и риби, имамо у виду Царство Небеско. Као прво, светови се узајамно проничу. Схвативши једно, осетићеш друго. Друго, сви чују, али схватају само они који осим обичних ушију имају и срце које слуша. Бисер се не баца пред свиње.
Реч о вери је неопходна. Али постоји и невербална проповед. Зар звоно не благовести? Благовести и то како смирено! Име Божије није названо, а душу су позвали да се моли! Зар птице које ујутро почињу да певају, не служе птичју полуноћницу? Па и цела природа – зар је то нешто другачије него непрестани шапат о Творцу који показује прстом на Њега?
Шмеман је у „Дневнику“ писао да богословље треба да иде раме уз раме са песницима и философима, а ми смо се , уместо тога, спријатељили са кабинетском науком. Тамо где научник пише пространи увод, затим шири тему на сто страна, формулише важне закључке и додаје на крају извор о коришћеној литератури, песник говори за један минут. Унутрашње се песник није трудио мање од научника, али их је он сакрио и просто дао резултат. За физику је бољи први пут. За богословље – други. Сем тога, савремена наука и смишљена производња нису били свуда и нису били увек. А поезија јесте свуда и увек где и човек. Еванђеље треба да буде објављено свим људима – значи да нам је поезија важнија и ближа.
И уопште није обавезно писати стихове о Богу. Супротно, боље је не писати о Њему отворено, већ писати так ода се пожели да се научи песма и често понавља у усамљености. Такво дело је – претходник молитве.

http://www.pravoslavie.ru/put/35670.htm

Рубрика: Uncategorized

О Аутору (Сви чланци)

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.