Лоше вести из Пакистана. Помозимо Христовој најмањој браћи!
Најновија вест:
Свештенство мисије Руске Заграничне Цркве у граду Саргоди поред Лахора сакупља средства за најосновније намирнице. Пакет са намирницама за прву помоћ (брашно, шећер, уље и пиринач) за целу породицу износи око 1200 пакистанских рупија, тј. близу 12 долара. 12 долара (1000 динара) за пакет за целу породицу. Ко може, нека помогне.
Православни хришћани СПЦ имали су прилике да се упознају са животом православне заједнице у Пакистану. О о.Јовану Танверу и његовом путу из римокатолицизма у Православље писали смо раније. У последње време неуморан рад овог савременог апостола Пакистана доносио је обилне плодове: добијена је земља за изградњу првог православног храма у земљи у Вазирабаду (100 км удаљен од Лахора где живи о.Јован) и надамо се да ће за неких 6 месеци бити завршен дом Божији, о.Јован је захваљујући донацији једног нашег брата успео да отвори кројачки центар за девојке из православних породица (али и других хришћанских вероисповедања) у коме би оне могле да стекну занат и избегну сексуално ропство, свакодневна силовања и пакао у кућама богатих муслимана… Међутим, ђаво не мирује. Јуче су покренути велики муслимански немири, руља је као реакцију на наводно богохулство од стране хришћанина који је одмах ухапшен, покренула погром читавог хришћанског кварта Joseph Colony на Noor Road-у у Лахору[1]. Руља од 3 000 муслимана је спалила до темеља око 170 хришћанских домова. Сравнила их са земљом. Међу тим кућама је неколико кућа и православних хришћана, парохијана оца Јована Танвера.
Свети Јован Кронштатски је говорио да у Царству Свемогућег Бога нема случајности. Није случајно да смо данас на светој Литургији слушали Јеванђеље о Страшном суду, слушали смо шта је Христос говорио, како можемо да стекнемо вечно блаженство и избегнемо ужасно вечно мучење. Браћо и сестре, нашу браћу је задесила велика мука. Господ нам даје поуку како да на Страшном суду станемо са десне стране: „И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте„. (Мт. 25:40) Даје нам поуку али даје и прилику да им помогнемо и тако Њему учинимо.
Хајде да помогнемо нашој браћи и сестрама који су у океану радикалног ислама остали без ичега. Сами, потпуно обесправљени, неки од њих су остали и без крова над главом. Ми им не можемо подићи куће, али им нашим прилозима можемо макар мало помоћи, да могу да купе најосновније ствари, да згреју и прехране своју децу, да купе лекове, да купе себи одећу. Немају ништа, све су им спалили.
Православни мисионарски центар организује сакупљање прилога који ћемо послати о.Јовану у Лахор. Ако сте заинтересовани, молимо вас да нам пишете да бисте добили детаљна упутства како бисте могли да пошаљете новац, колико ко може. Чим добијемо имена православних хришћана којима су спаљене куће, поставићемо их на блог да можете да се помолите за њих и да дајете да се помињу на Проскомидији.
„Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти? Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудијевају у свакодневној храни, и рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист?“ (Јак. 2:14-16)
Станоје Станковић
уредник Православног мисионарског центра „о.Данил Сисојев“
P.S. Погледајте фотографије погрома у Лахору
НАПОМЕНЕ:
- Исти такав случај догодио се пре шест месеци, када су оптужили хришћанску девојчицу са Дауновим синдромом, Римшу Масих, да је похулила на ислам јер су нашли исцепане странице Корана код ње. Након њеног хапшења су стотине хришћана напустили своје куће. Како се касније и испоставило, у питању је било подметање, и ухапшен је имам из Исламабада који је намерно ставио спаљене листове Корана у канту за смеће коју је носила девојчица ометена у развоју. Иако је доказано подметање ти хришћани ће тешко смети поново да се врате у своје домове. Све ово је последица закона о богохулству који је од скора уведен у Пакистану, а који дозвољава сваком муслиману коме се на пример допадне кућа или имање неког пакистанског хришћанина (или му се просто не свиђа чињеница да хришћанин живи поред њега) да нпр. „пронађе“ исцепани Коран испред врата хришћанског дома и да као „савесни грађанин“ обавести о томе власти.
Рубрика: Православље у..., Савремена мисија Цркве
