Ко су четири јахача Апокалипсе? – Свештеномученик Данил Сисојев
Предлажемо вашој пажњи православно тумачење једног од најпознатијих и у медијима најкоришћенијих делова из Откривења Апостола Јована Богослова – о коњаницима Апокалипсе. Огромна већина људи не зна правилно значење ових стихова, најчешће се све своди на неке мутне претпоставке из разноразних филмова фантастике и ужаса. Велики мисионар Православне Цркве 21. века нам, у складу са учењем Цркве, објашњава право значење.
*
„И видјех да Јагње отвори један од седам печата, и чух једно од четири жива бића гдје говори као глас грома: Дођи и види! И видјех, и гле, коњ бијели, и онај што сјеђаше на њему имађаше стријелу; и даде му се вијенац, и наступи побјеђујући, и да побиједи“ (Отк. 6:1-2).
Историја Цркве почиње са тим да Јагње Божије – Исус Христос – постаје Жртва за грехе света. Христос отвара први од седам печата и почиње прва епоха Цркве. Видимо да целокупна историја света постоји на темељу велике јерархије чији почетак поставља Бог Отац, Његов Син и Свети Дух – Света Тројица Која управља универзумом. Заповест Бога, заповест Исуса Христа бива испуњена првим од живих бића, првим од Серафима који стоје код престола Божијег; он говори Јовану Богослову ко треба да изађе:
„И видјех, и гле, коњ бијели, и онај што сјеђаше на њему имађаше стријелу; и даде му се вијенац, и наступи побјеђујући, и да побиједи“ (Отк. 6:2).
Први кога Христос пушта у овај свет је бели коњаник који у рукама има тоболац пун стрела и који је овенчан белим венцем. То су Свети Апостоли, победоносна апостолска проповед која је усмерена да уништи силу сатане. Апостоли су овенчани венцем још пре почетка битке, јер су изашли да победе; и нису могли да не победе, главна победа се већ догодила, они просто настављају офанзиву. Главна битка се догодила на дан Распећа Господа на Голготи и завршила се апсолутном и потпуном победом Бога. Венац који овенчава Апостоле је венац Светог Духа који је дошао на њихове главе на дан Педесетнице. У рукама коњаника је лук са стрелама. Стрела је реч Божија.
У Псалтиру је написано: „Оштре су стреле твоје; народи ће пасти под власт Твоју, прострелиће срца непријатеља царевих“ (Пс. 45:5). И на другом месту, код Пророка Авакума, другачијим речима је предсказан овај велики напад Божији: „Господе, чух реч Твоју и уплаших се; Господе, дело Своје усред година сачувај у животу, усред година обнови га, у гневу сети се милости“ (Ав. 3:2). Пророк Авакум моли да Господ изврши велико дело не на крају времена, већ у средини потока времена. И даље Пророк говори: „Бог дође од Темана и Светац са горе Фарана; слава Његова покри небеса и земља се напуни хвале Његове. Светлост Му беше као сунце, зраци излажаху Му из руку, и онде беше сакривена сила Његова. Пред Њим иђаше помор и живо углевље иђаше испод ногу Његових. Стаде и измери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вечне горе, слегоше се хумови вечни, путеви су Му вечни“ (Ав. 3:3-6).
Зашто горе падају пред очима Божијим? То су горе на којима су се приносиле жртве демонима. Горе гордости, мржње и злобе – Бог гледа на њих и оне се руше. Када Сам Господ излази, зло истог трена престаје.
Даље Авакум наставља: „Видех шаторе етиопске у муци, устрепташе завеси земљи мадијанској. Еда ли се на реке разгневи Господ? Еда ли се на реке распали гнев Твој? На море јарост Твоја, кад си појездио на коњима својим и на колима својим за спасење? Помоли се лук Твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за реке. Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје. Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог. Срдито си ишао по земљи, гневно си газио народе. Изашао си на спасење народу свом, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ“ (Ав. 3:7-13). Господ излази са одлучујућом силом и обнажује ђавола, пробада главу њега и вођа његових копљима када „наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождрети сиромаха у потаји. Ишао си по мору на коњима својим, по гомили многе воде“ (Ав. 3:14-15). Шта је Авакум предсказао, тако се и догодило; како је Бог у древности обећао овом Пророку, тако се и догодило. Бог излази и спроводи велику ‘војну операцију’: почиње освајање великог мора васељене – мора људског рода. Излази на море народа да би победио. Иду Апостоли – то су ти сами коњаници у блиставим одеждама који су овенчани венцем Светог Духа, са истопљеним горућим стрелама јеванђелске речи којима освајају народе. Изашли су ради победе и они су победили – саздали су Цркву. То је био први печат и први коњаник који је изашао по вољи Господа. Њега је видео и Пророк Захарија, много година пре писања књиге Откривења: „Видех ноћу, а то човек јахаше на коњу риђем, и стајаше међу миртама које беху у долу, а за њим беху коњи риђи, шарени и бели. И рекох: Шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: Ја ћу ти показати шта је ово. Тада човек који стајаше међу миртама проговори и рече: Ово су које посла Господ да обилазе земљу“ (Зах. 1:8-20). Велики поход се још није завршио, прва епоха је почела, али се није завршила зато што када пут првог коњаника буде завршен, онда ће свом крају доћи и историја света. Постоје још увек земље које чекају долазак великог белог коњаника који треба да победи смрт и код њих: то су Кина, Индокина, многе острвске земље које чекају долазак Божијих весника. Међутим, замисао Господа овим није исцрпљена, то је тек почетак.
„И кад отвори други печат, чух друго живо биће гдје говори: Дођи! И изиђе коњ риђ, и ономе што сјеђаше на њему даде се да узме мир са земље те да се људи међусобно кољу, и даде му се мач велики“ (Отк. 6:3-4).
Други Серафим који седи код престола Божијег заповеда Јовану да гледа шта ће даље бити. И он види другог коња, али не риђег, како је написано у руско преводу, већ огњено-црвеног „пиррос“ (πυρρος) у грчком оригиналу. Почиње догађај који нам је познат као Велика сеоба народа. Бог је Својим моћним дланом изменио све светске цивилизације, Он је направио велики потрес у васељени и учинио тако да људи на земљи не могу да уреде идеално друштво. Почело је изненадно, ничим мотивисано кретање огромних људских маса. Ништа слично никада раније се у историји није догодило. По Божијој замисли грешници су добијали плату од грешника – то је принцип о коме је Господ говорио Пророку Авакуму. Злочинац ће бити кажњен од истог таквог злочинца, лопов ће покрасти лопова.
Бог је зато и упалио огањ светских ратова, Велике сеобе народа, да би страшна царства која су се противила проповеди Христовој била или збрисана са лица земље или била растурена. Глобално ‘мешање’ народа се завршило формирањем хришћанских држава. Међутим, чим су се хришћанске државе стропоштале, риђи коњаник се вратио. Његов задатак је да руши све што се подиже против Бога. Он се усмерава на моћне империје, на господаре који се дижу на Творца.
„И кад отвори трећи печат, чух треће живо биће гдје говори: Дођи и види! И видјех, и гле, коњ вран, и онај што сјеђаше на њему имађаше мјерила у руци својој. И чух као глас између четири жива бића гдје говори: Мјера пшенице за динар, и три мјере јечма за динар, а уље и вино немој ускратити“ (Отк. 6:5-6).
На земљу долази трећи, црни коњаник који у рукама има вагу, он држи малу меру брашна, мање од килограма. Овај коњаник разара све системе ‘глобалног благостања’. Када људи покушавају да створе идеални економски систем, он шаље глад. Међутим, притом овај коњаник не дира уље и вино да би људи могли да служе Литургију (ми знамо да се можемо причестити и само Крвљу Христовом, зато без хлеба и можемо, али без вина никако). Трећи коњаник, по вољи Божијој, не даје људима да се скрасе на земљи, али им се притом увек даје могућност да учествују у Жртви Христовој.
„Мјера пшенице за динар, и три мјере јечма за динар, а уље и вино немој ускратити“ (Отк. 6:6).
Динар – представља дневницу најамника, то јест, човек треба да веома ограничено храни да не створио себи ‘царство благостања’. А таква царства су се појављивала јако често. На пример, Рим је представљао право класично царство ситости где је човек могао удобно да живи и да не ради. Сваки грађанин Рима је сваки дан добијао бесплатну, довољно велику количину хране: давали су му виноградно вино, пшеницу, уље. И црни коњаник скаче тамо где се појављује слично и пресеца такве ствари да на земљи не би постојало идеално царство. Постоји још једно објашњење тог трећег, црног коњаника. Како је говорио Бог преко Пророка Амоса: „Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих. И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи“ (Ам. 8:11-12). Као казну због тога што су се људи одрекли Бога, наступа још страшнија глад.
„И кад отвори четврти печат, чух глас четвртог живог бића гдје говори: Дођи и види! И видјех, и гле, коњ сивац, и јахач на њему коме је име Смрт, и пакао иђаше за њим; и даде му се власт над четвртином земље, да убија мачем и глађу и помором и звјерињем земаљским“ (Отк. 6:7-8).
Четврти коњ је сиви. Иако у питању и није потпуно тачни превод са грчког језика: ако бисмо превели дословно – коњаник зеленкасти. То је боја леша који се распада. То је коњ који се распада на живо, на коме јаше коњаник са именом „Смрт“. Четврти коњаник кога пушта Бог јесу смрт и пакао који је усмерен на људе – одступнике.
Приметите да се све одвија постепено: на почетку иде Христова проповед, затим Велика сеоба народа, затим – ограничење у храни, разарање економског система и истовремено са тим, реч Божија утихњава. Наступа страшни дефицит, иако се притом Тајне врше. И на крају долази смрт. Изашао је бледо-зелени, боје распадајућег леша, коњ на коме је седела смрт и пакао га је пратио. Зашто је изашао овај коњаник? Њему је дата власт над четвртином земље, да је убија мачем, глађу, несрећама и земаљским зверима. На пример, ако анализирамо последице религиозних ратова у Европи, видећемо да су биле ужасавајуће: у Немачкој су остао жив тек сваки трећи Немац, у Ирској, када су тамо дошли протестанти, преживео је тек сваки четврти римокатолик. А колико је људи изгубила Русија током двадесетог века!
https://mission-center.com/bookdaniilsisoevm/12092-dan-book-tolk-apokalipsis#shest
Рубрика: Наслеђе оца Данила
