Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 7. Преполовљење: Учење Христово

Христос након Свога крштења отиде у пустињу, где је у посту и молитви провео четрдесет дана. На крају ових дана, Господ се суочио са три ђаволова кушања. Након тога, Господ се враћа, позива Дванаесторицу да га следе, и почиње да обилази Галилеју проповедајући у синагогама и у храму[1] о различитим празницима.

Један такав празник био је и празник Сеница. који је прослављан да се Јудеји подсете чудесног спасења којим их је Бог спасао током њиховог путовања ка обећаној земљи. Током трајања празника Јудеји су боравили у сеницама[2], које су, с једне стране, символизовале Божије предводништво у пустињи у виду светлосног облака, а с друге их подсећале на начин на који су онде боравили. Према светим оцима светлосни облак је символизовао Христа, па се и празник Сеница односио непосредно на Њега.

Усред овог празника који је трајао седам дана, Господ се појавио у храму и поучавао народ божанском учењу, које се толико открило кроз Његову Личност, како нас извештава јеванђелист Јован. Овај догађај наша Црква прославља у дан који преполовљава време између два велика празника (Васкрса и Педесетнице), ослањајући се на слово јеванђелисте: У половини Празника. Врло је карактеристично и то што икона, коју користимо на празник Преполовљења, изображава Христа који поучава у храму.

Слушаоци Христови признаше да ниједан човек никада није говорио као Господ, а ово је зато што је Христос сам Бог, који својим поучавањем открива људима тајну Свога божанства. У данашњој и наредној беседи покушаћемо, дакле, да укратко видимо шта проповеда Христос о самоме Себи.

* * * * *

На почетку треба да кажемо да је Господ говорио као Онај који има власт, а не као књижевници. Тако, сваки пут када говори о Себи, започиње речима: Ја сам. Христос је ово могао да чини јер је Он Истина и Премудрост Божија.

Израз ја сам, Господ први пут користи у разговору са Самарјанком. Када Самарјанка у једном тренутку каже Христу: Знам да долази Месија звани Христос, Он јој одговори: Ја сам (Месија) – који говорим с тобом.

Реч Месија је јеврејска и значи: онај који је помазан – Помазаник. Господ је помазан Духом Светим. како каже апостол Петар. говорећи у Корнилијевом дому: Исуса из Назарета, како га помаза Бог Духом Светим. Василије Велики истиче да име Христово представља исповедање свецеле Свете Тројице, јер објављује и Бога који помаза, и Сина који би помазан, и Помазање, тј. Духа Светога.

Господ је Помазаник.једини Христос по природи, који је дошао у свет да човека учини, по благодати. помазаником (христом). Тако Црква наша поје: „Разумевши долазак Твој у последња времена, пророк узвикну: Чух реч Твоју, Господе силни, да ћеш спасити помазанике Своје који ти долажаху.“ Дакле: Богочовече Христе, пророк Авакум разумевши долазак Твој, који си припремио и који си остварио у последња времена оваплоћењем Својим, рече: „Чух силу божанства Твога, Господе, јер си дошао у свет да спасеш оне који су након светог крштења светим миром помазани.“

* * * * *

Следећи пут Христос је говорио о Себи у граду Капернауму, у Својој беседи о светој евхаристији. Рече тада Господ: Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети. Мало пре ових речи Христос се обратио Јудејима: Отац мој даје вам истинити хљеб са неба. Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету. Настављајући беседу, Христос јасно говори да је хлеб Божији који храни свет Он сам.

Свети Златоусти каже да је Христос сваки пут, када се припремао да говори о тајни свете евхаристије, прво говорио о Своме Божанству наглашавајући: Ја сам хљеб живота. Он Себе назива хлебом живота.јер нам Он пружа и садашњи и будући живот.

* * * * *

Богоносни оци поучавају да је Исус Христос хлеб небески, кога је Бог Отац послао у свет као Спаситеља и Искупитеља човековог. Зато они који се причешћују Пресветим Телом Христовим, оживљавају и крећу се ка вечном животу, по речи Његовој: Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек.

Нека би дао Бог да сви неосуђено кушамо од овога хлеба живота, тј. од Тела и Крви Господње и да са Њим уђемо у Царство небеско.


НАПОМЕНЕ:

  1. Мисли се, свакако, на јерусалимски храм. (прим. прев.)
  2. Шаторима (прим. прев.)

Рубрика: Uncategorized

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *