Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 5. Сретење Господње
Након празника Обрезања следи празник Сретења Господњег.
Јеванђелист Лука пише о овом догађају: А када се навршише дани за очишћење њихово… донијеше гa (Исуса) у Јерусалим да гa ставе пред Господа – као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу и да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије 1рлице или два голубића.
Свети Григорије Палама тумачећи стих: дани за очишћење њихово, каже да се реч Закона односи на родитеље и на децу која су рођена. Међутим. у Христовом случају, у ком не постоје родитељи, него постоји само Мајка и то Дјева, и постоји рођење детета које је бесемено зачето, те нипошто не беше потребе за очишћењем, и ово беше дело послушности Закону Божијем. Овом својом послушношћу Господ лечи човека од болести коју је проузроковала његова непослушност Богу.
* * * * *
Заповест Божија изречена Мојсију била је: Посвећујте ми свако прворођенче првороткиње које отвара материцу.[1] Ова заповест је, међутим, била и пророштво о Христу. Јер, у ствари, само Христос отвори девичанску материцу Пресвете Мајке Своје и пошто из ње изиђе, остави је затвореном.
Господ је прворођени. Он је троструко прворођени: Својим рођењем од Пресвете Мајке Своје, светим крштењем – које је примио од Часног Претече, и светлоносним васкрсењем Својим. Као што истиче свети Григорије Ниски, на та три начина којима се оживотворује људска природа, тј. телесним рођењем, светим крштењем и васкрсењем, постаде Христос прворођени, како би нашу сопствену природу оживотворио. Тако је хођење човеково, у ствари, хођење стопама Христовим.
* * * * *
У време када је у Витлејему рођен Христос, живео је у Јерусалиму неки праведан и побожан човек по имену Симеон. Њему је било проречено од Духа Светога да неће умрети пре него што види Христа. У храму, дакле, у који је Пресвета Богородица понела Господа, налазио се, и на Њега чекао, старац Симеон. Он прими Господа у наручје своје, заблагодари Богу и рече: Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе. по ријечи својој; јер видјеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свију народа. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља.
Свети Григорије Ниски назива блаженим Симеона Богопримца који је у своје руке примио Христа: „Заиста блажени и троструко блажени старче! Блажене су очи твоје које видеше Христа. Блажене су руке твоје које пригрлише Реч живота. Блажен је језик твој који је благовестио откривење Светлости.“
Са два имена побожни и праведни Симеон назва Господа: Спасењем, које припреми Бог за сваког човека и Светлошћу, која ће просветлити све народе.
Да је Христос заиста наш Спаситељ. сведочи и име Исус које је анђео саопштио Јосифу: И надјени му име Исус; јер ће он спасти народ свој од гpujexa њихових. А да је Господ истинита Светлост, потврђује нам Он сам говорећи: Ја сам свјетлост свијету: ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота.
* * * * *
Свети, који су у своме животу следовали Христу, видели су Христа као Светлост, и тврдили нам да је Бог Светлост. Тако нас у томе утврђује свети Симеон Нови Богослов: „Када се“, каже. „Бог открије и када га неко види. тај гледа Светлост. И када се такав нађе у близини онога који му је превасходно тумачио виђење Бога, тј. када се нађе у близини свог духовног учитеља, говори му: Видео сам, оче, Светлост, Светлост слатку. А шта сам видео, мој ум није у стању да искаже. Радост моја беше неизрецива као и многа љубав и чежња за Богом, тако да су се очи моје претвориле у потоке суза. Учитељ му одговара: То је Он, чадо. И тада с разлогом, поново гледа у Господа и пита га: То си ти Боже мој? И Господ одговара: Да. ја сам Бог, који се ради тебе оваплоти.“
Ову радост, коју нам описује боговидац свети Симеон Нови Богослов, окусио је и Симеон Богопримац када је у своје наручје примио Спаситеља света, Светлост истиниту. Због тога је он тражио од Господа да се упокоји како би вечно гледао Светлост истиниту – Христа.
Ову неизрециву радост осећа и сваки верник који је Господу принео, као пар грлица, чистоту душе и тела. Тако је тиме учинио себе достојним. колико је могуће, да види Светлост и Спаситеља света и да га прими у срце своје, те да тако постане богопримац као свети Симеон.
НАПОМЕНЕ:
- Овај навод је из књиге Изласка 13.2. Превод је дат према Септуагинти. Код Даничића стоји: Посвети ми свакога првенца, што год отвара материцу…. што је ближе јеврејској Библији.
Рубрика: Uncategorized
