Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 4. Обрезање и давање имена Христу
Очовечење Христово је израз божанског снисхођења према роду људском. Снисхођење је ишло дотле, да Христос прими и обрезање које је прописивао Мојсијев закон. Обрезање Христово збило се осмог дана након Његовог рођења. и зато овај празник прослављамо првог јануара.[1]
Једна химна, која се више пута понавља у служби овог празника, каже: „Снисходећи Спасе наш роду људском, прихватио си да понесеш пелене и ниси се гнушао обрезања телесног.“ Као што се, дакле, неки човекољубиви лекар, који жели да излечи смрдљиве ране болесног, не гнуша смрада болести људских већ прилази болесноме човеку и лечи га, тако чини и Христос.
* * * * *
Синаксар[2] празника Обрезања Господњег говори да је Господ из два разлога примио обрезање. Прво, јер је желео да затвори уста јеретика, који су се усудили да устврде како Христос није примио истинско тело, него да се само привидно оваплотио. И друго, да ућутка Јевреје који су га осуђивали да крши Закон. Тако, Давалац Закона, ради нашега спасења, испуњава оно што је Закон предвиђао. Истовремено нас, међутим, уводи у земљу благодати. Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.
Истина којој нас води обрезање Христово јесте тајна нерукотвореног обрезања, тј. тајна светога крштења. Господ је уместо нас испунио оно што је Закон налагао, ослободио нас законског ропства и дао нам свето крштење уместо обрезања. Свети Јован Дамаскин каже да је обрезање било праобраз светог крштења. Као што је обрезањем одсецан један некористан део тела, тако и светим крштењем одсецамо од себе грех.
Тајном светог крштења, животодавни Крст Христов се утискује у срце и ум човеков. Човек постаје христос по благодати. Тако Бог у лицу човековом види лице Свога детета, а човек у лицу Божијем препознаје свога Оца. Ово је обрезање срца.
Код Јудејаца обрезање је значило посвећивање човека Богу и његово одвајање од оних који нису посвећени Њему. Ово посвећивање Богу сада савршава свето крштење. Свети Златоусти говори: „Обележени су и Израиљци, али обрезањем. како се и бесловесне животиње обележавају. Обележени смо и ми, али као синови – у Духу Светоме.“
* * * * *
Јеванђелист Лука, говорећи о обрезању Господњем, каже: И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус. За Јудејце је дан обрезања био дан у који се детету давало име. У овај дан Христос доби име Исус, које значи Спаситељ. Тако је Христос добио име које је значило оно што је Он уистину и био: Спаситељ људи.
Свети Никодим Агиорит о имену Господњем пише: „Ово предраго име Исусово, многи имаше као најслађу вежбу у своме уму, на своме језику и у своме срцу, сви блажени подвижници који се настанише на горама и по пећинама, али и многи лаици који се налажаше у свету, свагда говорећи: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме.“ Имена Господњег сећаше се свакога часа, и зато оно би са њима са сваким њиховим уздахом. Овим именом изгонише зле мисли и лукаве демоне, као што рече свети Јован Лествичник: ‘Име Исусово устрашује оне који против њега војују.'“
Свети су заволели Господа и живот њихов био је једно стално сећање на име Његово. А колико често ми својим делима или својим мислима хулисмо на пресвето име Његово и тако постасмо повод невернима или непријатељима Цркве да хуле на свето име Његово.
* * * * *
Сагласно светим оцима, духовно обрезање јесте целосно одбацивање греха, укидање трулежности, икона наше слободе у Христу, узрок нашег освећења и пут којим постајемо домаћи Божији. Да бисмо ми задобили ове божанске дарове, које нам приноси духовно обрезање, тј. тајна светог крштења, Господ је и Сам прихватио да буде обрезан.
Ми верни улазимо у тајну духовног обрезања. и примамо печат животодавног Крста и печат дара Духа Светога. Тако примамо дар освећења и сродства са Христом и тако постајемо, по благодати, деца Божија.
НАПОМЕНЕ:
- Јер се Божић прославља 25. децембра. код нас по старом, а код Грка по новом календару. Датуми празника који ће се надаље наводити у овој књизи су, дакле. према старом, тј. јулијанском календару (прим. прев.).
- Синаксар неког празника је краћи текст о датом празнику који се чита на богослужењу (прим. прев.).
Рубрика: Uncategorized
