Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 1. Блажени сиромашни духом

Када је Христос започео своје јавно делање, отиде у Галилеју проповедајући јеванђеље о Царству Божијем и исцељујући болесне. Прва проповед Христова збила се на једној гори у Галилеји и зато се назива Беседа на Гори.

На почетку своје беседе, Господ рече:

Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско;

Блажени који плачу.јер ће се утјешити:

Блажени кротки јер ће наслиједити земљу;

Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;

Блажени милостиви, јер ће бити помиловани;

Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети;

Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;

Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.

Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.

Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима.

Овом низу блаженстава које је Господ упутио делатницима врлине посвећена је наша данашња беседа као и беседе које следе.

* * * * *

Да видимо на самом почетку. шта значи реч блажен коју Христос понавља девет пута, почињући своју прву беседу.

Према речи апостола Павла. блажен је само Исус Христос: Блажени и једини Владар. Цар царева и Господ господара. Зато се и свети називају блаженима по благодати, јер постају учесници божанских добара.

Свети Григорије Ниски говори да је једино блажено постојање Бог: ..Блаженство је божански живот. неописиво и непојмљиво добро. неизрециво добро, истинита светлост, извор сваке доброте, једино жељено. вечно исто, непрестано одушевљење, вечна радост.“

Човек је створен по лику Божијем. Човек је, према томе, икона божанског блаженства. Иако је, дакле, грех помрачио доброту иконе Божије, дошао је Христос који нас чисти од греха и изнова живопише у нама икону божанства и блаженства. Карактеристична обележја ове иконе описује Христос на почетку своје прве беседе. тј. у Блаженствима.

Као прву особину блаженства Господ нам предочава сиромаштво духом. Блажени сиромашни духом јер је њиховo Царство небеско.

Према богоносним оцима. Христос сиромашнима духом назива смирене и скрушене мислима, тј. оне који у смирењу држе своју вољу. Постоје свакако и многи људи који су смирени из нужности. Христос пак назива блаженима оне који су смирени својом вољом. Апостол Павле нам даје пример оваквог драговољног смиреноумља говорећи о самоме Христу, који је ради нас осиромашио да бисмо се Његовим сиромаштвом ми обогатили.

Отпочињући своју прву поуку Христос је поставио смиреноумље за темељ сваке духовне борбе. Пошто су првосаздани охолошћу запали у грех и удаљили се од Бога, Господ нас смиреноумљем исправља и враћа у Своју близину.

Ђаво је пао због своје охолости и тако је и човека повукао у пад. Ако постоји нека врлина која ђавола уништава из основа. онда је то смиреноумље.

Каже се да је један монах пустињак који је имао дар да изгони демоне, питао демоне која их то врлина изгони: „Пост?“ Демон му одговори: „Ми нити једемо. нити пијемо.“ И опет запита пустињак: „Бдење?“ „Не“ – одговорише демони, „ми никада не спавамо“. „Пустињаштво?“ – упита пустињак поново. „Не“ – одговори демон. „Ми стално боравимо у пустињи.“ „Шта је онда то што вас приморава да изађете из опседнутог?“ – упита пустињак. И демон признаде да их ништа не побеђује осим смиреноумља.

Самољубље је мајка свих страсти, док је смиреноумље мајка свих добара. Управо зато Христос је поставио смиреноумље за темељ сваког духовног постигнућа. Јер ако се неко са смиреноумљем стара о свом духовном животу, чврст је и безбедан. Ако се. са друге стране, неко стара о свом духовном животу са самољубљем, такав је пропадљив и несигуран. Доказ је пример цариника и фарисеја. Фарисеј је мислио да се налази на самом врху врлине. Пошто је, дакле, код њега недостајало смиреноумље, његова грађевина је пропала. Насупрот њему, цариник је био дубоко у греху. Међутим, пошто је био утврђен смиреноумљем, нашао је покајање и блаженство Царства Божијег.

Нека би сви ми окусили ово блаженство пошто најпре саградимо истинито смиреноумље.

Рубрика: Uncategorized