Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 1. О светим тајнама
Ових дана прослављамо тајну оваплоћења Господњег. Син Божији сиђе са висине небеске и роди се од Пресвете Богородице да би ослободио човека од тираније ђавола, од греха и од смрти.
Оваплоћење Христово представља највећи догађај свих времена, па зато и празник Рођења Христовог (Божић), свети Златоусти назива Митрополијом празника. И свети Јован Дамаскин назива тајну оваплоћења Господњег јединим новим догађајем који се у историји збио. То је догађај који све обнавља.
Прослављајући дан Рођења Господа нашег, свети Златоусти каже: „Рођењем Христовим одрешени су многовековни окови, ђаво је посрамљен. демони су понижени, смрт је разорена, рај је отворен, чистота се показала, грех је прогнан далеко, заблуда је одстрањена, истина дође, реч побожности је засејана и даде се свима. Небески начин живота засађен је на земљи, анђели заједничаре са људима и људи без страха са анђелима говоре. Зашто? Јер Бог дође на земљу а човек се попе на небеса.“
Ова последња реченица светог Златоустог представља суштину тајне оваплоћења Христовог: Христос дође на земљу и узнесе човека на небо. С неба човек беше истеран због греха. На небо га врати Христос Својим човекољубљем. Вратио је човека, међутим, тек пошто га је прво обновио и ослободио од тираније греха.
Све ово учинила је љубав Божија како би човека вратила на небо, тј. у Очев дом и то представља тајну божанске икономије, тј. тајну спасења човека. Ову тајну нашег поновног стварања. Господ је савршио оваплоћењем Својим. А пошто нас је изнова створио и понудио нам сва божанска добра, узнео се на небо.
* * * * *
И након Свог вазнесења на небо, Христос је наставио дело спасења човека. Својим доласком на земљу Господ је за човека отворио пут који води на небо. Када се вазнео на небо. оставио је тај пут отворен да би човек могао њиме да иде. А тај пут јесу свете тајне Цркве.
Како каже преподобни Никола Кавасила, свете тајне представљају пут који нам је Христос даровао оваплоћењем Својим и врата која је Он отворио доласком Својим у свет. И када се вазнео Оцу. није затворио ова врата. већ од Оца кроз врата светих тајни посећује људе. Кроз свете тајне Христос је свагда присутан са нама, у складу са обећањем које је дао ученицима Својим пре Свог вазнесења: И eвo, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека.
* * * * *
Низ беседа који данас започињемо, посвећен је тајнама Цркве. Покушаћемо да сагледамо која су то божанска добра која нам, кроз свете тајне, нуди љубав Божија.
Рецимо, на почетку, да се тајнама називају они литургички чинови Цркве, преко којих примамо благодат Божију. То су следећих седам тајни: свето крштење, миропомазање. свето причешће, свештенство, света тајна брака, исповест и јелеосвећење.
Рекли смо да су свете тајне непрестано присуство Христово међу нама. И као што је Господ наш истинити Бог и истинити Човек. тако и свете тајне поседују двоструки карактер: оне су истовремено видљиве и невидљиве. опипљиве и мислене. Опипљиве су по својој појавности, а мислене према благодати Духа Светога која освећује душе и тела верних који у тајнама учествују.
Иако у свештенослужењу тајни све савршава освећујућа благодат Духа Светога и све представља дар Утешитеља хришћанима. ипак је потребна и сарадња верних који у тајни учествују како би примили освећење и благодат Божију. С једне стране, дакле, све то је дело љубави Божије. али са друге захтева и наше сопствено делање и достојанство. И као што каже један свети. ми доприносимо утолико, што чувамо благодат и што не проневеравамо благо које нам је дато. Сваки дакле покушај човека, своди се на ово: да човек не одбаци блаженство које му Бог нуди и да се не одрекне венца божанске славе који је од Бога примио.
Потребно је да се сами боримо да не одбацимо божанску благодат коју смо примили кроз свете тајне. него да ту благодат сачувамо до краја живота нашег и да из њега изађемо држећи неупрљано благо које нам је Бог поверио.
Рубрика: Uncategorized
