Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 5. Који је сишао ca небеса и постао човек
Пад првостворених заиста је био космичка катастрофа. Човек и свет постали су подложни трулежности и смрти. Човек се одвојио од заједнице са Богом и постао свој сопствени заточеник. Пошто се одрекао Бога, одузета су му сва божанска добра: заједничарење са Богом, боравак у рају, живот без жалости. Као што свети Златоусти каже. човек је из раја изашао наг као што се излази након бродолома.
Док се сам човек удаљио од Бога, љубав Божија остаје непромењена. Свети Златоусти говори да Бог „видевши пад првосазданих и величину ране њихове пожури са лечењем како се рана не би проширила и постала сасвим неизлечива“. Покренут безграничном добротом Својом. Бог у своме промишљању није оставио човека ни једног тренутка лишеног промисли Своје. „Тога ради, допустио је Бог да заједно са грехом првосазданих дођу и страдање и смрт. Не зато да би тако мучио оне који су згрешили, већ да болесном донесе лек.“
Најважније дело љубави Божије према човеку јесте долазак Јединородног Сина Његовог онима који су отпали од љубави Његове. Ово исповедамо трећим чланом Символа вере: Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса. и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.
Јеванђелист Јован нам открива величину љубави Божије: Бог тако завоље свијет да је Сина својега Јединороднога дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вјечни. Авва Исак говори да Бог „даде Сина Свога смртноме свету да би га васкрсао, не зато што није могао да нас ослободи на други начин, него да покаже љубав Своју која све превазилази. Бог нас је привукао близу Себе жртвом Сина Свога. Да је имао нешто драгоценије од Сина Свога, дао би то нас ради. како би род људски привукао близу Себе“.
* * * * *
Међутим, није само величина Божије љубави бесконачна. То је и природа доброте и достојанства Божијег. Бог није чекао да му се човек врати да би га исцелио, него се сам приближио човеку и постао човек.
О овоме нам дивно говори свети Златоусти објашњавајући Божије човекољубље: „Узвишени и велики Бог пожелео је блудницу, тј. човечанску природу… И шта је учинио? Није јој послао неког слугу, није јој послао анђела нити арханђела, него је Сам дошао… Дошао је блудници и није се постидео… И како је дошао? Не огољеном природом, тј. Божанством, него је постао оно што и блудница беше, не по расположењу већ по природи, да се не би блудница преплашила и побегла. Дошао је блудници и постао човек… Нашао ју је пуну рана, разбеснелу. И шта је учинио? Приближио јој се. Она га виде и побеже. ‘Чега се плашиш?’ – говори Христос. ‘Нисам судија већ лекар…’ Затим јој рече: ‘Нисам ли те засадио у рају?’ Одговори она: ‘Да. И како си одатле изведена? – Дође ђаво те ме узе из раја. – Засађена си била у рају и напоље те је избацио. Ја те, дакле, садим у рају моме и о теби се старам, ја Господ небеса.’ Стара се Христос о природи нашој. ђаво се приближава и бива побеђен.“
На исти начин је то Христос објаснио у причи о добром Пастиру који „не остаје са деведесет и девет оваца да чека да се назад врати она једна изгубљена овца Његова, него Пастир добри иде и тражи је, и када је нађе ставља је на плећа своја и враћа је у тор“. Враћа је једном и јединственом стаду, под брижним оком јединственог доброг Пастира.
Када човек осети величину божанске љубави. почиње да жели да љуби Бога. И остварује се реч јеванђелиете Јована: „Заволесмо Христа јер је прво Он заволео нас.“ Стога је, дакле, наша љубав према Христу, одговор на љубав Његову.
* * * * *
Оваплоћење Христово је највећа тајна Цркве. У овој тајни службу има Пресвета Богородица. Она је понудила свој свесвети живот да се оваплоти Син Божији. Пресвета заиста јесте Богородица. јер Христос јесте истинити Бог. Света Дјева је на земљу донела божанску љубав и Господ се оваплотио. Зато сваки верујући велича Пресвету и труди се да је својим животом подражава.
Нека би живот наш био непрестани покушај да свим срцем заволимо Христа и да вечно живимо близу Њега и Пресвете Мајке Његове.
Рубрика: Uncategorized
