Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 4. И у једнога Господа Исуса Христа

Другим чланом Символа вере исповедамо да, као што верујемо у једнога Бога Оца Сведржитеља, верујемо и у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало.

Божанство Исуса Христа открио нам је Он сам. Јеванђелист Јован преноси да је Господ, када су га Јудеји питали да им јасно каже да ли је Христос, одговорио: „Рекао сам вам да ја јесам Христос, али ви ми не верујете.“ И даље им потврђује: Ја и Отац једно смо.

Јеванђелист Јован започиње Јеванђеље изразом који нас учи о безвременом постојању Господа и о Његовом Божанству. Он каже: У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог. И апостол Павле говори да је Христос Бог који се „јави у телу, проповедаше незнабошцима и људи повероваше у њега. Они који повероваше у Њега живе садашњи живот у целомудрености. праведности и побожности, чекајући јављање славе Божије и Спаса нашега Исуса Христа.“

* * * * *

Првим чланом Символа вере исповедамо да је Бог Отац Творац свега створеног. Другим чланом исповедамо да је Христос Јединородни Син Божији, истинити Бог који је једносуштан Оцу и Онај кроз кога је све створено. Кроз Христа је све створено, пише јеванђелист Јован.

Стварање читавог света јесте дело Пресвете Тројице. Све је створено „из Оца, кроз Сина у Духу Светоме. Јер Отац благоизволи, Син дела, а Дух Свети сарађује“.

Последња и најсавршенија творевина Тројичног Бога јесте човек, јер је Бог створио човека по икони самога Себе и по свом подобију. Украсио је човека сваком благодаћу и сваким добром. Човек је, заједно са божанском добротом примио и слободу да би добра, која му је Божија љубав подарила, осетио као своја сопствена.

* * * * *

Највише добро које је човеку даровано од Творца, била је блискост Божија и јединство са Богом кроз љубав. У рају је човек живео у заједници са Богом. 0 овом дару Божијем требало је човек да се стара и да га чува. Ово дело, учињено слободном вољом човековом, би било пут од по икони према по подобију. Свети Григорије Ниски говори да по икони у нама постоји од самог стварања, „али да будемо по подобију Божијвм постићи ћемо сами нашом намером… Господ је оставио да ми будемо делатници уподобл>авања. да бисмо имали плату за труд“.

Човеку, који благодаћу Божијом постигне подобије Творцу, љубав Божија даје се као награда. Свети Дијадох говори: „Као што икона од боја постаје живља, постижући тако сличност са прототипом, исто се дешава и са иконама (Божијим, тј. људима) у којима благодат осликава подобије божанском – ко задобије просветљење љубави, открива да оно по икони своју пуноћу има у светлости онога по подобију.“

* * * * *

Када га је створио. Бог је човека поставио у рај да живи заједничарећи у љубави Његовој, јер „рај је љубав Божија“. Али човек, живећи у рају, изабра таму уместо светлости. уместо живота – смрт, „и када престаде да служи Богу и да личи на свога Творца“, побеже у земљу далеку. Удаљивши се од чадољубивог Оца и од благословеног дома очинске љубави, поче да обрађује земљу греха.

Овај избор између Бога и греха стоји пред сваким од нас у нашем свакидашњем животу. Следствено томе шта ћемо изабрати. наш живот ће бити или рај Божије љубави. или пакао удаљености од Бога. Просудимо дакле исправно, пре него што у своме животу донесемо одлуку. И када донесемо одлуку шта је корисно душама нашим, делајмо свагда у складу с тим. Тако ћемо већ за овог живота задобити радост присуства Божијег.

Рубрика: Uncategorized