Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 10. Опште васкрсење верних
Чудо преображења Христовог се догодило четрдесет дана пре Његовог Распећа. Требало би, сходно томе, да овај празник прославимо током свете Четрдесетнице, али пошто је ово период жалости и побожне туге, богоносни оци су одредили да овај празник прослављамо шестог августа, тј. четрдесет дана пре Воздвижења Часног Крста.
Јеванђелски одељак о преображењу јасно показује повезаност овог догађаја са Распећем Христовим, па каже: „Док се Христос молио, изненада се појавише два човека, и говораше с Њим, а то беху Мојсеј и Илија. који се показаше у слави, и говораху о исходу Његовом. који је имао да се испуни у Јерусалиму.“
И богослужбене песме празника нам говоре: „Пре распећа Твога Господе, пошто си повео тројицу ученика које си Ти изабрао, попео си се на гору Тавор, да им покажеш славу Своју.“ Господ је изабрао Петра, Јакова и Јована, јер су му они били блиски, у часу страдања у Гетсиманији. Тако да се, пошто виде величину славе Христове, не уплаше страдања Његових.
Тако нас најсветлији догађај из живота Христовог води Његовом страдању и Крсту.
На почетку Страсне седмице[1] догодила су се два значајна догађаја: Васкрсење Лазара и победоносни улазак Христов у Јерусалим.
Васкрсење Лазарево, које се збило у четврти дан након његове смрти. јесте предзнак светлоносног васкрсења Христовог и потврда општег васкрсења свих људи. Тако у овај дан певамо: „Опште васкрсење, пре страдања Свога потврђујући, из мртвих си подигао Лазара. Христе Боже.“
Васкрсење Лазарево једна је од пројава истине да је Христос савршени Бог и савршени Човек. Као човек, плакао је због уснућа свог пријатеља, а као Бог васкрсао га је из мртвих. Заплака Исус. пише јеванђелист Јован. Заплака, гледајући лице Лазарево и страшне последице греха за човека. Заплака гледајући икону Божију како је изгубила своју првобитну лепоту. Истовремено је заплакао гледајући бол Марте и Марије[2].
Молитва коју је изговорио Христос васкрсавајући Лазара необорив је доказ Божанства Његовог: Оче, благодарим ти што си ме услишио! А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао. Када ово рече, Христос позва мртваца да изађе из гроба: Лазаре. изиђи напоље!
Свети Григорије Палама говори да као што је приликом првог стварања Отац рекао Сину: Да створимо човека, и Син то чу, тако и сада, при новом стварању човека, Син рече а Отац чу и оживе Лазара. Ово показује сагласност Оца и Сина. Јер Син се молитвом обратио Оцу ради народа. а не као да над Њим има власт и господство.
Због свега што се догодило на гробу четвородневног Лазара, сви су схватили да је Христос Творац и Обновитељ[3] човека. Он је Господ живота и смрти као што је на другом месту Сам потврдио, мало пре него што је учинио ово чудо, говорећи: Ја сам васкрсење и живот.
* * * * *
Христос, који је васкрсење и живот, пошао је добровољно у страдање и смрт – дан након прославе васкрсавања Лазара, прослављамо Христов улазак у Јерусалим.[4]
Господ је ушао у Јерусалим, седећи на магарету, а народ га је радосно поздрављао. Људи су простирали своју одећу по путу којим је ишао. држећи палмове гранчице, певали су Победитељу смрти речима: Осана! Блалословен који долази у име Господње!
Свим овим што се догодило приликом уласка Господњег у Јерусалим, испунило се пророштво: „Из уста одојчади начинио си себи хвалу, Господе, да уништиш непријатеља и тужитеља човековог, тј. ђавола.“ Ђаво заиста јесте непријатељ и тужитељ, јер када је сурвао људе у грех, онда их је оптуживао код Бога и тражио од Њега да их казни.
* * * * *
Свети Никодим Агиорит, тумачећи песме празника Цвети, пише: „Нека би дао Бог да и ми простремо одећу нашу пред Христа, тј. да плот подредимо Духу. Нека би дао Бог да и наша будућа дела буду на славу Божију, као што су била и дела оних пре нас који су следили Христа. Постанимо прво победници наших страсти и тако пођимо у сусрет победитељу Христу, да бисмо се овом победом и милошћу Божијом удостојили Царства небеског.“
НАПОМЕНЕ:
- Тј. последње седмице Великог поста, када се сећамо Страдања Христових (прим. прев.).
- Сестара Лазаревих (прим. прев.).
- Ο
Αναδημιουργος = Онај који ствара изнова (прим. прев.). - Тј. Цвети, како се овај празник код нас назива.
Рубрика: Uncategorized
