Једини разумни метод лечења рода човечијег од тешке болести узајамне мржње – Свети Николај Српски

Златоуст нашег народа, св. Николај Жички у беседи на Недељу о Самарјанки духоносно објашњава врло важну ствар у духовном животу која нам између осталог може помоћи када се размишља и о мисији на просторима бивше СФРЈ, међу народима Балкана, између којих толико зла, мржње и насиља постоји. Многи сматрају да су конкретни народи „изгубљени“ за проповед Православља због крваве и ужасне прошлости. Међутим, да ли је појединац само због припадања конкретном народу „изгубљен случај“ као што кажу неки? Какав наш однос треба да буде? Свети Николај даје одговор.

* * * * *

„…Јеванђелист помиње одсуство ученика, да би објаснио, зашто је Господ искао воде од жене. Јер да су били ученици ту, они би захватили воду, и жена би остала неспоменута. Свакако је Провиђење хтело, да се оваква прилика створи; ради поуке наше, да и ми кад видимо и свог непријатеља у невољи помогнемо га. И кад је наш народ у непријатељству са суседним народом, ми као људи не смемо пренести то непријатељство на сваког човека из тога народа, него у даном случају дужни смо помоћи сваког потребитог човека без обзира припада ли он нашем народу или не. Рече му жена Самарјанка: како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима. Ова Самарјанка стајала је на општем гледишту онога времена, да један човек треба да мрзи не само непријатељски народ него и сваког појединца из тога народа. У причи о милостивом Самарјанину Господ је истакао мржњу Јевреја према Самарјанима, а сада при овом догађају пак очитује се мржња Самарјана према Јеврејима. Да би се разбили зидови мржње између народа и народа, потребно је најпре разбити зидове мржње између човека и човека. То је једини разумни метод лечења рода човечијег од тешке болести узајамне мржње.“

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Omilije2/Nikolaj050128.htm

Рубрика: Из искуства мисионара, Христови мисионари