Извештај Св. Синоду Српске Православне Патријаршије о мисији у Чешкој II – Свештеноисповедник Доситеј Загребачки

Светом Синоду Српске Православне Патријаршије
Београд
(шести извештај)

Синоћ (23. априла на Ђурђевдан) вратили смо се из Оломоуца. На путу смо провели три дана. У Нашем петом извештају наговестили смо оломоучанима да их што скорије посетимо као и о нашем обећању да ћемо им жељу испунити.
Занимљиво је било ово наше путовање. Оломоуц је удаљен од Прага 250 км и лежи источно од њега. Оломоуц је главна варош – окружно место Моравске, има преко 40.000 становника. Варош је стара и од увек је била јака духом клерикализма. Чеси су овде у већини, али има доста Немаца и Јевреја. Оломоуц је седиште архиепископа, има у њему много старих храмова; више богословске школе и неколико католичких манастира и духовно-верских установа.
Баш због свега овога, Ми смо били опрезни у извођењу Наше намере да званично посетимо тамошњу општину Чехословачке Цркве. Истина је и то да пре годину дана у Оломоуцу није било ни једног присталице ове цркве а да сада има преко 10.000 (!) и да смо могли рачунати у свакој евентуалности на ову масу, али је опрезност Наша ипак била благоразумна, што ће се из даљег излагања видети.
Преко овдашњег нашег Посланства надлежне власти у Прагу биле су извештене да ће 22. априла (5. јуна, баш на сам дан Вазнесења Господњег по новом календару) бити отслужена православна заупокојена Св. Литургија у Оломоуцу и да ће после тога бити преливени гробови српских војника, који су на тамошњем војничком гробљу сахрањени. Овдашње Министарство Војно („Народне одбране“) сагласило се било да Св. Литургију можемо отслужити у старом оломоуцком католичком храму св. Марије Снежне, који сада служи као војничка црква и нема своје парохије. У овом су храму служили и за време рата (под Аустријом) и православни свештеници за овдашње православне интерноване — заробљене војнике.
Сем Наших пратиоца (свешт. и професора Др Радивоја Јосића, свештеника М.Црвчанина и протођакона Лзуб.Никетића) са Нама је пошао у Оломоуц и представник нашег Посланства, секретар Др Св. Ђорић и руски научник и професор овд. универзитета Вл. Јастребов. А и хор руских певача повели смо са собом да би св. Литургија била што свечанија и да би народ који први пут чује нашу св. Литургију видео и чуо сву лепоту њену и заволео је.
Кад смо се 21. априла (4.V) кренули у одређено време из Прага на пут, дознали смо да је архиепископ оломоуцки г. Стојан, такође у возу и да се враћа кући из Прага куда је допутовао тек пре једног дана.
На станици у Оломоуцу дочекали су Нас виђенији чланови из обласног моравског одбора Чехословачке Цркве и наши студенти из Брна, који су и овамо као и раније у Худобин, дошли да поздраве своју браћу добродошлицом.
Наш пратиоц и референт посланства свештеник М. Црвчанин, одмах по доласку отишао је код представника војних власти и предао писмо којим се саопштава, да Министарство Војно разрешава да св. службу можемо отслужити у храму св. Марије Снежне. Прочитавши писмо војни претставник одговорио је, да он лично још није добио никакав налог из Прага по овој ствари и замолио је нашег претставника да дође после 2 часа за дефинитиван одговор. Заиста после 2 часа одговор је дошао, али негативан. Војне власти из Оломоуца су нам саопштили, да је Министарство Војно из Прага депешом известило војне власти, да се храм Св. Марије Снежне не може уступити за православно Богослужење, него нам се препоручује један протестантски храм или евентуално дозвољава се, да се служба може отслуживати и на отвореном простору.
Ми се нисмо морали дуго чудити оваквом преокрету ствари. Католичке новине — оломоуцке, које су већ неколико дана чисто провокаторски припремале своје ревносне читаоце за Наш долазак, баш кад смо отишли у Оломоуц, у вечерњем издању, на првој страни крупним словима објавиле су ово: „Католичком свештенству великога Оломоуца!“ — Листови који служе овдашњим сектантима (т.ј. Чехословачкој цркви) „Позор“ и „Чехословачки дневник“ објављују да ће сутра о великом празнику Вазнесења Господње српски епископ Доситеј служити у 10 ч. у католичком храму св. Марије Снежне „српску (!) литургију“. Намера епископа Доситеја је противправна и противна законима, јер му нико за њу није дао дозволу, јер овај храм припада католицима. Позвамо све вас да сутра дођете у храм св. Марије Снежне. Ако оваком писању додамо још и то, да су више власти већем делом чиновници из аустријског времена, па ваљда и хитно путовање у Праг и повратак идућег дана опет у Оломоуц архиепископа Стојана — онда цела ова историја изгледа више наивна него ли трагична.
Ми се нисмо одупирали овој новој одлуци, него смо се решили да оно, ради чега смо дошли, по сваку цену остваримо, са чиме је био потпуно сагласан и делегат г. Министара Хрибара.
У пространом дворишту на отвореном месту „Камениума“, био је намештен престо са свим што је потребно за св. Литургију. У 10 часова пре подне када смо стигли на ово место, двориште је било већ испуњено непрегледном масом побожњега света. Пролазећи поред цркве Св. Марије Снежне видели смо нешто скупљене деце и неколико полицајаца. Неразумна наша у „Христу браћа“ мислила су да ћемо Ми као и они бити неразумни и да ћемо силом покушати да се добијемо онога што Нам је било заиста у Прагу пред нашим поласком за Оломоуцу не само обећано, него и обећано на хартији и у виду рапорта написано било. Они су се и у свему преварили, па и у нади да ће хиљаде и хиљаде римокатолика нагрнути да чувају свој храм од „безбожника“, који хоће да служе „српску Богослужбу“, јер је око цркве заиста било неколико хиљада искупљених, али не римокатолика него свесних Чеха, правих Словена, и правих синова цркве народне, цркве Чехословачке, који су дошли да виде сигурно први пут православнога владику и да се са њиме искрено, срдачно помоле за душе оних који су животе своје положили за веру и отаџбину, а трошна и изнурена од тешких мука и невоља тела којих почивају у непосредној близини њиховој. На глас да српски владика неће служити у храму св. Марије Снежне, сва је ова маса похитала у „Комениум“ (огромна зграда за просвету посвећена Јану Коменском, који је такође осетио на себи сурову и бездушну руку отуђених од свога рада и имена). Оно што се није могло да смести у пространо двориште, похитало је да и кроз многобројне прозоре који гледају у двориште прими учешће у овој реткој и свечаној служби.
Света Литургија је протекла у највећем раду и тишини. Била је веома свечана, а руски хор, као и хор наших студената из Брна, увеличавали су је. Силан је био тренутак када се појавио преставгшк наше Отаџбине са дивним венцем укрошеним нашом тробојком на којој су била потписана слова: „Благодарна Отаџбина својим неумрлим синовима на чијим мукама почива слобода и величина њена“. На крају св. Службе Ми смо одржали проповед у којој смо се захвалили присутнима за многобројно саучешће у нашој молитви за наше синове, молили их да се у својим молитвама за њихове синове сете и наших синова.
После Нас је говорио проф. Хавлинек, члан Савета Цркве Чехословачке и позвао цео овај народ да се у миру и реду крену до војничког гробља где су сахрањени наши војници, јер ћемо и Ми туда поћи и тамо одслужити парастос.
Величанствена је била ова манифестација. На простору од 4 км., а на челу са црном заставом пружала се маса народа у већим и мањим групама. Чини Нам се да нико није изостао. Отслужили смо ту крај гробова парастос; прелили гробове вином а делегат нашег посланства Др Св. Ђорић, уз прикладну реч, положио је венац на један од гробова. После парастоса, цела ова маса, од неколико хиљада душа, одпевала је: „Ој словени“, чешку и нашу химну – са највећим одушевљењем.
За тим је био у сали дивнога оломоуцког парка приређен свечани ручак. Биле су том приликом произнесене срдачне и братске здравице и речи. Чеси, Руси и Срби су одкривали своја срца и отуда су се изливале речи које су се вековима тајиле и сада као најдрагоценије миро раздрагале братске душе.
У 5 часова по подне у једној пространој сали „Комениума“ био је свечани —духовни концерат приређен од Чехословачке Цркве.
И овде су биле произнесене опет срдачне речи у славу и част наше војске, народа и Св. Цркве наше, Њенога Поглавара Његове Светости Патријарха и осталих чланова наше Цркве.
У вече истога дана била је братска вечера више интимнога карактера. Сем нас — званице, били су присутни и чланови Савета Чехословачке
Цркве са својим породицама. Сви су били задовољни и презадовољни свечаностима овога дана.
Идућег дана, у петак 6. маја (на наш Ђурђев дан), испраћени од виднијих чланова црквеног Савета Ми и наши пратиоци кренули смо за Праг, куда смо и стигли предвече истога дана.
Неколико пута у разговору са Члановима црквеног Савета, у току ова три дана нашег бављења у Оломоуцу, речено Нам је било да се они надају, да ће им наш Св. Синод изаћи у сусрет и да ће им на последњу резолуцију дати задовољавајући одговор.
Наш пут у Моравску како се види из овог нашег извештаја потпуно је задовољавајући. Ако се узму нарочито у обзир дух у Оломоуцу и све околности које овде још доминирају а и неизвесност, па и непријатности којима смо могли бити изложени – Ми можемо бити више него задовољни. Божија милост пратила Нас је и на овоме путу; помоћ Његове свете Деснице осећали смо на сваком кораку.
Надамо се да ће Св. Синод бити задовољан овим Нашим извештајем и да ће Нам пружити потпору.

Светом Синоду понизан и послушан – Епископ Нишки, Доситеј

Рубрика: Мисионарска литература, Христови мисионари