Изграђен први православни храм на острву Папуа! – Ђакон Георгије Максимов

Као што је познато, острво Папуа је подељено на два дела од којих је један – независна држава Папуа Нова Гвинеја, а друга – индонезијска провинција Папуа. У Индонезији се налази мисија Руске Заграничне Цркве. У оквирима те мисије делује, поред осталих, парохија у престоници провинције Папуа, Џајапуру. Ту парохију води веома ревносни свештеник, Атанасије Музенди, који је у прошлости био баптистички пастор, који се искрено обратио у Православље. Он је жртвовао своју имовину, да би се добила земља за храм, али за саму градњу новца није било. Мени су се, као руководиоцу Православне мисионарске заједнице Преподобног Серафима Кожејезерског, обратили са молбом да помогнем у налажењу средстава – 8 000 долара.

Морам да признам сложио сам се том молбом са немалим унутрашњим немиром. Ради се о томе да сам већ од раније имао некакво искуство сакупљања средстава и он је био прилично жалостан. Скоро се нико није одазивао, а сакупљање суме је било веома мало. Међутим, благослов на сакупљање средстава, добијен од Предстојатеља Руске Заграничне Цркве, митрополита њујоршког Илариона, дао ми је храброст да преузмем ту иницијативу. Такође наду је давала и чињеница да тражена сума није била толико велика – пре свега нисам виде да негде у иностранству толико јефтино можеш изградити храм, чак најмањи и најједноставнији.

Слава Богу, упркос мојим страховањима људи су се одазвали и тражена сума је сакупљена за месец дана или мало више. Лично је за мене то било задивљујуће и у много чему вредно искуство. Признајем, раније сам мислио да се храмови граде по принципу да се појави један главни спонзор који даје основну суму, а оно што се паралелно даје од простих дародаваца, јесте одређена „допуна“ која нема суштинску улогу. Можда са неким храмовима тако и бива, не знам, али сам ово својим очима видео како се заиста из прилога простих људи, из лепте свакога достиже сума за градњу храма. Чак се јавља одређено страхопоштовање када видиш то. У време сакупљања је било неколико случајева када се осећало очигледно Божије учешће у овоме што је такође веома оставило утисак на мене и чак улило трепет. Осећао сам да сам сведок дела Божијег и доживљавао то сакупљање као неку тајну, ако се може тако рећи.

И ето, имам част да саопштим да је храм у част Светог Атанасија Великог изграђен. Да, он је веома скроман и још није до краја завршен, али како год било – то је први православни храм на острву Папуа, и у њему се врши велика Тајна Евхаристије. Сакупљају се на молитву наша новообраћена браћа и сестре у Христу из броја локалног становништва. За све од све душе захваљујем Богу и свакоме ко је учествовао у сакупљању средстава. Послали су ми из Индонезије много фотографија из којих сам изабрао неколико да би Вам показао.

Почетак градње. Полагање темеља.

На улазу у новоизграђену цркву стоје старешина храма, о.Атанасије Музенди (десно) и ђакон, о.Хризостом Гаспере (лево). Натпис на таблици указује да се ради о храму Православне Цркве, његов назив и адреса. Изнад улаза се налази надстрешница, стоји стол, столице. Ту након службе могу да поразговарају и поделе скромну трпезу (ту је, под надстрешницом и скромна кухиња).

Изглед храма са јужне стране.

Ово је са северне стране.

Постављање куполе на кров.

Целокупни изглед првог православног храма на острву Папуа. Крст још нису поставили.

Ово су – Православни Папуанци! Оци Атанасије и Хризостом са олтарницима и парохијанима.

Једна од првих служби у новоизграђеном храму.

Вход са Јеванђељем. Народ је преклонио главе. Парохија је, благо речено, сиромашна. Није тешко приметити да су иконе које су на зидовима, просто фотокопије на штампачу у боји. Пажљиви читаоци могу да виде на зиду портрет Свјатејшег.

На служби поју сви. Новообраћенима се деле брошуре са текстом службе.

Жене у храму стоје лево, мушкарци десно. Скида се обућа (из уважавања светости места).

Примају Причешће, клечећи на коленима.

Треба рећи да је одзив на давање прилога био толико велики да су послали више прилога него што је потребно. Више од 11 000 долара. 8 000 сам послао за градњу храма, за шта прилажем одговарајуће документе. (они који желе могу да их виде овде). Што се тиче преосталих 3 131 долара, они ће ићи за потребе православне мисије у Индонезији. Ми смо претходно са Индонежанима разматрали могућност помоћи за задобијање земље и градњу храма у част Светог Сергија Радоњешког на острву Суматра.
Коначно решење тог питања одложено је до завршетка храма у част Светог Атанасија Великог на Папуи и док се не добије благослов митрополита њујоршког Илариона.

http://www.pravmir.ru/pravoslavnaya-zemlya%E2%80%A6-indoneziya/

Рубрика: Православље у..., Савремена мисија Цркве