IV Говорити да ће иноверни, јеретици и расколници погинути представља неопростиву дрскост, пошто то може да одлучи само Бог.

На овакву и сличне примедбе често можемо да наиђемо. Њом модернисти желе да приморају противнике да заћуте, представљајући их као дрске и горде судије.

Међутим, понављајући често истину изражену у Светом Писму и Предању да је спасење само у Христу и Телу Његовом – Православној Цркви, православни хришћани уопште тиме не „престижу Суд Божији“ већ говоре о том Суду оно што је о њему већ открио Бог: „Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.“ (Јн. 15:6) „Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.“ (Јн. 3:36) „Сваки који одриче Сина, ни Оца нема; а који признаје Сина, има и Оца… Који вјерује у Сина Божијега има свједочанство у себи; који не вјерује Богу начинио га је лажом, јер није вјеровао свједочанству којим је Бог посвједочио о Сину својему… Онај који има Сина има живот; ко нема Сина Божијега нема живота.“ (1 Јн. 2:23; 5:10,12)

Не „усуђујемо“ се ми, већ је Христос тако рекао, а Он је Истина и у Њему нема никакве лажи. Вера Цркве у последњи Суд се уопште не ограничава само тврдњом да ће таквог суда и бити, већ у себе укључује и основне критеријуме по којима ће се он догодити – најважнији од њих је свесно прихватање Христа.

Рубрика: Uncategorized