Истински и искрено љубимо јеретике, ми – „затуцани“ и „фанатици“… – Старац Епифаније Теодоропулос
Вашој пажњи предлажемо одломак из писма-обраћања Старца Епифанија Теодоропулоса Васељенском Патријарху Атинагори. Свети Старац, чије су мишљење изузетно ценили и уважавали и Светогорци, овде јасно показује ко је истински мисионар и коме једино може да „пође за руком“ да обрати инославне. Стуб Грчке Цркве у 20. веку јасно као дан показује критеријум истинског мисионарења – Истина нераздвојна од Љубави. Једино је Истина у стању да обрати човека, ако само он жели и љуби Истину. И само љубећи Истину, човек може истински да љуби и ближњег.
* * * * *
„…Али, занимљиво је знати, да ли Ви љубите јеретике? Не! Не, Ваша Светости, колико год то било парадоксално. Истински и искрено љубимо јеретике, ми – „затуцани“ и „фанатици“, а не Ви и не они који су са Вама. Ваша љубав није истинска, она је површна и вештачка, она не силази свише, већ је „земаљска, чулна, демонска“ (Јак. 3:15). Ко искрено љуби болесног? Онај ко му говори: „здрав си, једи шта желиш“, изазивајући самим тим појачавање болести и најскорију смрт, или онај ко указује болесном на болест и забрањује храну која му штети? Ми, говорећи јеретицима да следе опасни пут, надамо се да ћемо пробудити њихову савест и стремљење да траже истину. Ви и они са Вама, изјављујући да православне и јеретике „ништа не дели“ успављујете и обмањујете их, затварајући пред њима пут истине. Заиста, тачне су пророчке речи: „Народе мој! Који те воде, заводе те“ (Ис. 3:12). Кога сте од инославних Ви и „пратећи“ Вас медоточиви епископи бескичмењаци привели у Православље? Никога, Ваша Светости! Никога, без обзира на сва путовања, конференције, оброке, поклоне, осмехе. Истини Православља су јеретике привели само неки „затуцани“ – православни…
Потресни пример односа према онима који се не слажу са истином дао нам је Господ наш Исус Христос. Отворите шесту главу Јеванђеља по Јовану. Видећете тамо поражавајуће речи. Господ, говорећи о Тајни Божанске Евхаристије, учи истинама које превазилазе разум. Неки од слушалаца са отежалим умом, не могу да схвате ове истине и, испуњени досаде, одлазе. Како тада поступа Оваплоћена Љубав – Богочовек Господ? Можда трчи да би стигао оне који одлазе и растумачи им оно што је рекао? Можда, почиње да говори на језику који разумеју? Не! Како Он поступа? Страшно је рећи! Онај Који „сави Небеса и сиђе“ (2 Сам. 22:10), Онај Који је заволео човека – сваког човека – „до смрти, и то до смрти на крсту“ (Фил. 2:8), Онај Који је ради једне заблуделе овце био спреман да сиђе у зјапеће провалије и попне се на неприступне планинске врхове (види Мт. 18:10-14; Лк. 15:1-7), Онај Који је био у стању да се смири до прања ногу (види Јн. 13:1-15), одбија чак и да ступи са њима у расправу, не иде ни на какве уступке у питањима вере. Међутим, непреклоњив и неумољив, Он се обраћа и Својој најљубљенијој Дванаесторици које је изабрао из света и које је заволео до краја: „Да нећете и ви да одете?“ (Јн. 6:67)…“
Архимандрит Епифаний Феодоропулос – ДВЕ КРАЙНОСТИ: ЕКУМЕНИЗМ И ЗИЛОТСТВО
(ЛЮБОВЬ И ИСТИНА – Писмьо к Васеленскому патриарху, стр. 27-28, 30-31)
Рубрика: Из искуства мисионара, Христови мисионари
