Има ли будних међу нама? Ако их има, нека нам даду мисионере, богонадахнуте и одушевљене… – свети Јустин Нови

Вашој пажњи предлажемо дубоке и богонадахнуте речи великог српског Светитеља 20 века, Јустина Новог. Наш српски пророк Јеремија је јако дубоко осећао све проблеме нашег црквеног живота. Оно што радује је да се у његовим поукама и делима могу наћи и решења за те проблеме. У овим кратким одломцима можете видети његов став према коришћењу модерних достигнућа технике у проповеди, према потреби за мисионарењем, начину на који се најбоље може уцрквенити наш народ…

* * * * *

Наш нехат, који се огледа у нашем систематском пренебрегавању да у потребној мери искоришћујемо модерна техничка средства за проповед хришћанства у нашем народу, може једнога дана да постане ништа мање него злочин према нашој Цркви. Хоћемо ли ми смети да и даље седимо скрштених руку док други око нас и противу нас енергично раде? Тргнимо се из хипнозе једне опасне обмане. Свако време има својих потреба, мука и невоља. За успешно проповедање хришћанства у нашем времену потребна су модерна техничка средства.

(„Хришћански Живот“, Година 5, фебруар 1926, број 2. стр. 86-93.)

* * * * *

Велике ствари се не свршавају за ноћ. Верско-морални препорођај нашега народа не може се остварити моментално. На њему треба дуго и систематски радити. До сада ми у том погледу нисмо урадили ни колико смо требали ни колико смо могли да урадимо. Отуда страшан факат да огроман број чланова наше Цркве не разуме њено основно богослужење – Литургију. Овоме се једном мора стати на пут. На који начин? На тај начин што ће се дати у руке народу што већи број „Литургија“ на језику, који он разуме. Ко је нарочито позван да ово ради? Свештеник.

(„Хришћански Живот“, Година 5, април 1926, број 4. Стр. 184-190.)

* * * * *

Има ли будних међу нама? Има ли оних који нису успавани страстима овога света и сластима овога века? Ако их има, нека нам даду мисионере, богонадахнуте и одушевљене, који ће се само тиме бавити: ићи из места у место, из града у град, из села у село, служити и проповедати, и народну душу од душегубних учења чувати. Наш је народ разбуђен за најсуптилније проблеме хришћанске, зато неуморно тражи истинске проповеднике речи Христове. Св. Арх. Сабор би поступио богомудро и православно, када би установио у нас мисионере. Свештеници-мисионери постоје у православној Грчкој и Русији, зашто их не би било код нас? Или ћемо и од сада као до сада апеловати на државу да она својим средствима штити Православље од разних секташа и јеретика? Трагично је апологирати Православље – неправославним, не-његовим средствима. Не треба се варати: вера се Православна може штитити само живом вером православном, само живим делима живе вере. Са њом смо свемоћни, јер је све могуће ономе који верује; без ње смо очајно немоћни, макар нас држава свима својим средствима подржавала и штитила.

(„Хришћански Живот“, Година 4, јуни 1925, број 6. стр. 287-292)

Рубрика: Мисионарска литература, Христови мисионари