Христос – истинити Бог Јахве

Представљамо изузетно важан материјал који показује основну истину Светог Писма – да је Исус Бог Творац. Трагично је што ‘Јеховини сведоци’ фанатично проповедају неку своју верзију измишљеног бога ‘Јехове’, а не схватају да је Јахве управо Исус Кога исто тако фанатично одбацују. Овај материјал ће помоћи православном хришћанину који успе да допре до свести ‘Јеховиног сведока’ да му покаже основну истину Православне Цркве. На који начин се може допрети до ‘Јеховиног сведока’можете погледати овде и овде.

*

Овај скуп цитата из Светог Писма призван је да посведочи, да Христос јесте оваплоћени Јахве (Јехова).

У разговору са представницима „Јеховиних сведока“ веома често се поставља питање Божанствености Христа и употребе имена Божијег „Јехова“.

Мисао да је Исус Христос истинити Бог и Творац света, очигледнa је за православног хришћанина. Међутим, за члана „Јеховиних сведока“ Исус Христос је анђео, који је дошао на земљу, „бог“ и „господ“, али уз све ово само творевина Јехове.

Спорити уз ово о терминима „Бог“ и „Господ“, чини нам се да није сврсисходно. На све наше доказе код „Јеховиних сведока“ ће се наћи контрааргументи, јер су исто тако, у време Првог Васељенског Сабора, аријанци ревносно тражили текстове Писма за подршку својој јереси.

Хајде да се разаберемо: о чему се овде ради?

Обратимо се, за почетак, на обичну аргументацију хришћана у корист Божанства Сина Божијег, да бисмо разумели логику расуђивања чланова „Јеховиних сведока“ и предложили им доказе, који узимају у обзир њихово разумевање наших речи.

Текстови Светог Писма садрже довољно велики број указивања, која омогућују да се дође до закључка да је Исус Христос заиста истинити Бог. Ту може да се сврста и тзв. „парада титула“, које Га карактеришу као Сина Божијег, Господа, чак и Бога. Али не треба заборавити, да се у време земног живота Исуса Христа ови појмови нису једнако односили на истинитог Бога, него су имали широк спектар значења који се у крајњој линији могао односити чак и на просте људе.

Јеврејска и паганска мисао могле су потпуно да допусте да добар или велики човек може бити назван сином Бога и у обе заједнице израз „Син Божији“ могао је подразумевати Божанственост.

Правоверни Јудеј у време земаљског живота Господа Исуса Христа имао је у виду да „има такозваних богова… као што је много богова и много господа“ (1 Кор. 8:5), али основа његове вере била је „да нема ниједнога другога Бога осим једнога“ (1 Кор. 8:4). Овај Бог открио је Себе у Старом Завету са јединственим именом Јахве, које је (за разлику од титула „Бог“, „Адонај = Господ“ итд) припадало једино истинитом, Који јесте (Суштем) Богу, у поређењу са којим „су сви богови у народа ништа“ (Пс. 96:5).

Исто тако, грчка реч Κυριος (Господ/господин) могла је подразумевати читав спектар степена достојанства – од учтиве форме обраћања ка учитељу или судији до титуле Самог Бога. Јер у Кол. 4:1 овај термин се односи на Бога, а исто тако и на људе: „Господари (κυριοι), правду и једнакост указујте робовима, знајући да и ви имате Господа (κυριον) на небесима“. У текстовима Новог Завета Христос је назван Господом приближно 663 пута, али какав део овог спектра значења се има у виду?

Много ређе се Христос, у Светом Писму, директно назива Богом, што се може објаснити тежњом за разликовањем Лица у Тројици: „Богом“ су обично називали Оца, као што се титула „Господ“ чешће односила на Исуса Христа: „ми имамо само једнога Бога Оца… и једнога Господа Исуса Христа“ (1 Кор. 8:6). Овде треба нагласити Томино исповедање, који је Васкрслога први назвао Господом и Богом (Јн. 20:28), а исто тако именовања Исуса Христа као „истинити Бог“ (1 Јн. 5:20), „велики Бог (Тит. 2:13), „Бог силни“ (Ис. 9:6), или кратко „Боже“ (Јев. 1:8), „Бог наш“ (2 Пет. 1:1), „Бог“ (Еф. 5:5, Јн. 1:1). По речима апостола Павла, у Христу „обитава сва пуноћа Божанства“ (Кол. 2:9).

Како се види у Јн. 10:34-36, ова титула (Бог) могла се односити на различита духовна бића, чак и на људе, који поседују власт и моћ, јер речи Ел, Елоах и Елохим, обично превођене као „Бог“, дословно значе „Моћни“ или „Достојан поклоњења“. Исто тако, старогрчка реч Θεος може означавати јединог Који јесте (Суштег) Бога, некаквог бога или може изразити опште схватање о божанству.

Из тог разлога, за нашу аргументацију није довољно, онима који сумњају, сведочити, да је у Светом Писму Син Божији назван „Богом“ и „Господом“. Корисније је навести указивања Светог Писма, да Логос има природу старозаветног Јахве, и ово Име се може користити у односу на Христа.

На пример, ако погледамо на било коју православну канонску икону Спаситеља, онда је очигледно, да су изнад крстастог нимба написана имена Божија „Јахве“ – на грчком „Ο ΩΝ“ или „ὁ ὢν“, што подвлачи увереност православних, да се оваплотио управо Онај Бог, Којег су у Старом Завету именовали Који јесте (Јахве). На ово пак указује и Само Име Богочовека: Исус на старојеврејском језику звучи као Јехошуа, што значи „Јахве спасава“.
Ову мисао покушаћемо да прикажемо помоћу библијских текстова.

Уз ово ћемо памтити и да су Књиге Новог Завета дошле до нас само на грчком језику, зато се у њима старозаветно име Јахве већ не сусреће. Али у овим текстовима довољно често се наводе старозаветни цитати, где се говори о Јахве у односу на Господа Исуса Христа. Притом су у већини случајева, наведени старозаветни текстови према старогрчком преводу Старог Завета (тзв. Септуагинта), што даје могућност пратити чак дословна подударања у формулацијама.

1. пример:

Стари Завет:

„Господ рече Мојсију: Ја сам Онај што јесте (ἐγώ εἰμι ὁ ὤν). И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте (ὁ ὢν, Јахве) Он ме посла к вама“ (Изл 3:14).

„Ви сте моји свједоци, вели Господ (κύριος ὁ θεός)… да бисте знали и вјеровали ми и разумјели да сам ја (ἵνα γνω̃τε καὶ πιστεύσητε καὶ συνη̃τε ὅτι ἐγώ εἰμι); прије мене није било Бога нити ће послије мене бити“ (Ис. 43:10).

Нови Завет:

„Зато вам и рекох да ћете помријети у гријесима својим; јер ако не повјерујете да Ја јесам (γὰρ μὴ πιστεύσητε ὅτι ἐγώ εἰμι), помријећете у гријесима својим“ (Јн. 8:24).

„А Исус им рече: Кад подигнете Сина Човјечијега, онда ћете дознати да Ја јесам (τότε γνώσεσθε ὅτι ἐγώ εἰμι)“ (Јн. 8:28).

„Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прије него Авраам настаде, Ја јесам (ἐγώ εἰμι)“ (Јн. 8:58).

„Сада вам говорим прије него се збуде, да, када се збуде, вјерујете да Ја јесам (ινὰ πιστεύσητε οταν γενηται ὅτι ἐγώ εἰμι)“ (Јн. 13:19).

„Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам (ἐγώ εἰμι). А с њима стајаше и Јуда, издајник његов. А када им рече: Ја сам (ἐγώ εἰμι), одступише назад и попадаше на земљу. Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. Одговори Исус: Рекох вам да сам ја (ἐγώ εἰμι)“ (Јн. 18:5-9).

2. пример:

Стари Завет:

„Процвјетаће обилно, и веселиће се радујући се и попијевајући; слава Ливанска даће јој се и красота Кармилска и Саронска; та ће мјеста видјети славу Господњу (Јахве), красоту Бога нашега. Укријепите клонуле руке, и кољена изнемогла утврдите. Реците онима којима се срце уплашило: Охрабрите се, не бојте се; ево Бога вашега; освета иде, плата Божија, сам иде, и спашће вас. Тада ће се отворити очи слијепима, и уши глухима отвориће се“ (Ис. 35:2-10).

Нови Завет:

„А Јован, чувши у тамници дјела Христова, посла двојицу од ученика својих. И рече му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо? А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите: Слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље. И благо ономе који се не саблазни о мене“ (Мт. 11:2-6).

3. пример:

Стари Завет:

„Јер је Господ (Јахве) Бог ваш Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона“ (Пнз. 10:17-22).

„Славите Бога над боговима; јер је довијека милост Његова. Славите Господара (Јахве) над господарима; јер је довијека милост Његова; Оног, који један твори чудеса велика; јер је довијека милост Његова; Који је створио небеса премудро; јер је довијека милост Његова“ (Пс. 136:2-5).

Нови Завет:

„…И од Исуса Христа, који је Свједок вјерни, Првенац из мртвих, и Господар над царевима земаљским. Ономе који нас љуби и опра нас од гријеха наших крвљу својом“ (Отк. 1:5-20).

„И има на хаљини и на бедру своме Име написано: Цар царева и Господар господара“ (Отк. 19:16-21).

4. пример:

Стари Завет:

„Ево, Господ (Јахве) Бог иде на јакога, и мишица ће његова обладати њим; ево плата је његова код њега и дјело његово пред њим. Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у њедрима ће их носити, а дојилице ће водити полако“ (Ис. 40:10-11).

Нови Завет:

„Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце“ (Јн. 10:11-42).

5. пример:

Стари Завет:

„Бреме ријечи Господње за Израиља. Говори Господ (Јахве), који је разапео небеса и основао земљу, и створио човјеку дух који је у њему: И у тај дан тражићу да истријебим све народе који дођу на Јерусалим; И излићу на дом Давидов и на становнике Јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене ког прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем“ (Зах. 12:1-12).

Нови Завет:

„И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше“ (Јн. 19:37-42).

6. пример:

Стари Завет:

„Као птице крилима Господ ће над војскама заклањати Јерусалим, и заклањајући избавиће, и обилазећи сачуваће“ (Ис. 31:5-9).

„Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим, тако га Господ (Јахве) вођаше, и с њим не бјеше туђега бога“ (Пнз. 32:11-12).

Нови Завет:

„Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтједосте!“ (Мт. 23:37-39)

7. пример:

Стари Завет:

„Ко је урадио и учинио то? И зове нараштаје од искона? Ја, Господ (Јахве), први и последњи, ја исти“ (Ис. 41:4).

„Овако говори Господ (Јахве) Цар Израиљев и Избавитељ његов, Господ (Јахве) над војскама: ја сам први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога“ (Ис. 44:6-28)

„Ја сам први, ја сам и последњи“ (Ис. 48:12-22).

Нови Завет:

„И кад га видјех, падох к ногама његовим као мртав, и Он положи десну руку своју на ме, говорећи: Не бој се, ја сам Први и Посљедњи и Живи; и бијах мртав и ево жив сам у вијекове вијекова, и имам кључеве од смрти и од пакла“ (Отк. 1:17-18)

„И анђелу Цркве у Смирни напиши: Тако говори Први и Посљедњи, који бјеше мртав и оживи“ (Отк. 2:8-29).

„Ево долазим ускоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по дјелима његовим. Ја сам Алфа и Омега, Први и Посљедњи. Ја, Исус, послах анђела својега да вам посвједочи ово у Црквама“ (Отк. 22:12-20).

8. пример:

Стари Завет:

„Ја сам с вама, говори Господ (Јахве)“ (Аг. 1:13).

Нови Завет:

„…и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин“ (Мт. 28:20).

9. пример:

Стари Завет:

„Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи (Јахве), поравните у пустоши стазу Богу нашем; …јавиће се слава Господња, и свако ће тијело видјети [спасење Божије]; кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашега. Ево, Господ (Јахве) Бог иде на јакога, и мишица ће његова обладати њим; ево плата је његова код њега и дјело његово пред њим“ (Ис. 40:3-31).

Нови Завет:

„И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут“ (Лк. 1:76).

„Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос него сам послан пред њим“ (Јн. 3:28-36)

„Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да вјерују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса“ (Д.ап. 19:4-40).

„Би човјек послан од Бога, по имену Јован. Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости…Видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: …Ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом“ (Јн. 1:6-31).

10. пример:

Стари Завет:

„Ја Господ (Јахве) испитујем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме према путевима његовим и по плоду дјела његових“ (Јер. 17:10-27).

Нови Завет:

„…и познаће све Цркве да сам ја који испитује бубреге и срца, и даћу свакоме од вас по дјелима вашим“ (Отк. 2:23)

11. пример:

Стари Завет:

„Господа (Јахве) над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан. И биће вам светиња, а камен за спотицање и стијена за саблазан објема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима Јерусалимским. И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се“ (Ис. 8:13-16).

Нови Завет:

 „Вама је, дакле, који вјерујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицања и Стијена саблазни; који се и спотичу о њега противећи се ријечи, на што су и опредијељени“ (1 Пт. 2:2-16).

12. пример:

Стари Завет:

„Огласите, и доведите, нека вијећају заједно: ко је то од старине казао? Ко је јавио још онда? Нијесам ли ја, Господ (Јахве)? Нема осим мене другога Бога, нема Бога праведнога и Спаситеља другог осим мене. Погледајте у мене, и спашћете се сви крајеви земаљски; јер сам ја Бог, и нема другога. Собом се заклех; изиде из уста мојих ријеч праведна, и неће се порећи, да ће им се поклонити свако кољено, и заклињати се сваки језик“ (Ис. 45:21-23).

Нови Завет:

„…да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом; и, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца“ (Фил. 2:10-11).

13. пример:

Стари Завет:

„Горе као восак топе се од лица Господњег (Јахве), од лица Господа свој земљи. Небеса казују правду Његову, и сви народи виде славу Његову. Нек се стиде сви који се клањају киповима, који се хвале идолима својим. Поклоните му се сви богови“ (Пс. 97:5-12).

Нови Завет:

„И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији“ (Јев. 1:6-14).

14. пример:

Стари Завет:

„…видјех Господа гдје сједи на пријестолу… Серафими стајаху више Њега…  И викаху један другоме говорећи: Свет, свет, свет је Господ (Јахве) над војскама; пуна је сва земља славе Његове… И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човјек нечистијех усана, и живим усред народа нечистијех усана, јер Цара Господа (Јахве) над војскама видјех својим очима… А Он рече: Иди, и реци томе народу: Слушајте али нећете разумјети, гледајте али нећете познати. Учини да одебља срце томе народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумију и не обрате се и не исцијеле“ (Ис. 6:1-13)

Нови Завет:

„…Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим. Ово рече Исаија када видје славу његову и говораше о њему“ (Ин. 12:39-47).

15. пример:

Стари Завет:

„Нијесам говорио тајно ни на мрачном мјесту на земљи, нијесам рекао сјемену Јаковљевом: Тражите ме узалуд. Ја Господ (Јахве) говорим правду, јављам шта је право“ (Ис. 45:19-25).

Нови Завет:

„Исус му одговори: Ја говорих јавно свијету: ја свагда учих у синагоги и у храму. гдје се увијек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих“ (Јн. 18:20).

Мисионар Дона – 16.5.2009. год.

Кључне речи: featured

Рубрика: Мисионарска литература