Говорио сам му: „Тебе ће убити!“ – Он ми је одговарао: „Шта је са тобом? Ја нисам достојан“ – о.Олег Стењајев о свом пријатељу, свештеномученику Данилу Сисојеву

 Јако леп и дирљив интервју у коме о.Олег Стењајев, дугогодишњи пријатељ и саборац свештеномученика Данила са нама дели своја сећања и успомене на овог човека Божијег. Могу се видети неке од особина карактера оца Данила, али и његови богословски погледи на питања које су прилично актуелна и у нашој помесној Цркви. Да ли је душа свесна након смрти, да ли човек престаје да буде личност након смрти? Какав је његов став био према папи римском? Из овог интервјуа можемо научити и какав став треба да има православни мисионар у контакту са људима других веровања и убеђења, став који је красио и све Светитеље…

 * * *

19. новембра 2009. године у храму апостола Томе убијен је истакнути мисионар, свештеник Данил Сисојев. Његово дело се наставља: издају се његове књиге, спроводи се настава у мисионарској школи коју је основао, добротворни фонд основан у његовом име помаже породицама погинулих свештеника.

Замолили смо пријатеља и саборца оца Данила, протојереја Олега Стењајева да подели са нама своја сећања.

 * * *

Он није питао, како стоје ствари

 Упознали смо се средином деведесетих. Ја сам био свештеник, а он ђакон. У то време је дошао у наш центар за рехабилитацију људи који су пострадали од нетрадиционалних религија и рекао да жели да се бави тиме. Ускоро је са благословом епископа почео да држи библијске беседе на Куртицком подворју. Од тада смо били стално у контакту.

Дешавало се да седим у трпезарији при храму, а он долази и задаје ми богословско питање невероватне тежине. И почињемо да разматрамо – седимо сат, два… Он је тиме живео. Обично приликом сусрета питају: „Како си? Како здравље?“ А ту је био човек који је живео, непрестано размишљао о Богу, Његовом Царству, Вечном Животу.

„Ја љубим ове људе“

Једном смо почели да говоримо о папи римском и ја сам изнео бригу да је могућ смер на (екуменистичко) зближавање са римокатолицима. Он ми говори: „да, ја сам спреман да га признам за папу – само нека прими све православне догмате, исповеди их, прочита на папском сабору. У чему је проблем?“

Његова мисија никада није имала агресивни карактер. Довољно је погледати видео-записе његових полемика. На жалост, прекиди између излагања нису снимљени. Током полемике постојали су прекиди када би сви у сали почињали да говоре један са другим. Око оца Данила су стајали муслимани, момци са брадама. Они су постављали питања, он је јако љубазно и пријатељски одговарао. Никаквог непријатељства према иновернима није имао. Он сам о томе говори у својим предавањима: „Ја волим те људе, али не делим њихову веру и убеђења“.

Убили су га јер су се бојали

Када га је Саид Бурјатски осудио на смрт, чуле су се две оптужбе: прва, што је о.Данил имао отворене полемике са муслиманима, а друго, што их је крстио. Међутим, ове полемике су се организовале по иницијативи самих муслимана. А то што су они ишли њему да се крсте – знак је да им је нешто недостајало у исламу, зато су и долазили.

Када сам му говорио: „тебе ће убити!“, он ми је одговарао: „Шта је са тобом? Ја нисам достојан тога“. Он је сматрао да ће бити мученик ако га убију за веру. Ту није било ни сенке страха, само страхопоштовање пред мученичком смрћу. Сматра се да се мученичка смрт ретко шаље.

Човека убијају кад ага се боје. Боје се његове духовне надмоћи. Оцу Данилу су претили 14 пута. Чак и тог дана, када су га убили, прво су га звали и захтевали да престане да говори са муслиманима. Након његовог убиства многи муслимани су почели да се крсте. О томе су ми причали свештеници из других храмова. То убиство је имало обрнути ефекат.

Шта ће бити са душом након смрти

О животу душе након смрти отац Данил је говорио: „Тамо је исто као и овде, само много занимљивије. Ето, ти и ја сада ломимо главу над неким богословским питањем, а тамо – ето! – позвали би Григорија Богослова, а и Јован Златоусти би пришао да објасни!“ Питам га: „А зашто је тамо – као и овде?“

Он ми одговара: „Остају односи између личности. Човек, умирући, не престаје да буде личност. Као што се овде наслађујеш разговарајући са занимљивим саговорником, тим пре тамо – када ћеш бити међу људима који су такви у пуном значењу ове речи!“

Последња исповест

Неколико година пре његове смрти умро је мој духовник. О.Димитрије Дудко. Рекао сам оцу Данилу да ћу се исповедати код њега. Он је одговорио да такође жели да се исповеда код мене. И то се наставило до његове смрти.

У исповести је био непоштедан према себи, суров. Цедио је себе као кроз сито. А то „сито“ је било Библијско Откровење и канони Цркве. Набрајајући грехе он би почињао да говори скоро библијским језиком.

Савете је давао само ако бих га ја питао – ја сам старији, он се увек бунио и говорио: „Стењајев, ти сам све знаш“. Ја му одговарам: „Не, сада се исповедам код тебе, мораш да ми даш савет, обавезан си“. Давао ми је савете. Данас ми они јако недостају.

Последњи пут сам се исповедао код њега „поред гроба“. Ноћу сам дошао на подворје где је био сандук са његовим телом. Пришао сам, нагнуо се и рекао му своју последњу исповест.

Поштовање оца Данила је већ почело

Да ли сам знао да је он Светитељ? Знао сам. Дружити се са Светима уопште није лако. Светитељи су „тешки! Људи, они су сво време у кретању, они увек престижу људе око себе идејама, речима, делима. Са стране би изгледало као да жури. Реално смо ми заостајали за њим, он нигде није журио, он је био човек одмерен. Али је задавао темпо, напрегнутост и то није давало да се мирно живи.

Мученике у древности нису званично канонизовали. Поштовање Мученика почињало је одмах након њихове смрти. За поштовање је било довољно да у питању није био свештеник са забраном служења, који је деловао са благословом епископата и да је погинуо за Веру. То је то. Већ постоји икона убијеног за Веру оца Данила у Србији, постоји икона на Светој Гори. Његово поштовање је већ почело.

 http://mission-center.com/ru/pravoslavnie-novosti/3-mission-news/10860-news-stenyev-o-daniile-sisoeve

Рубрика: Житије, Свештеномученик Данил Сисојев