Драги оче Данило, пријатељу и наставниче мој… – Ђакон Георгије Максимов
Драги оче Данило, пријатељу и наставниче мој!
Шта да кажем? Ти си сам боље од свих рекао у последњој својој књизи: „Најбоља смрт за хришћанина је, наравно, мученичка смрт за Христа Спаситеља. То је најбоља смрт која је могућа у принципу за човека. Неки су слали саучешћа у Оптину пустињу након убиства три монаха; за хришћанина је то у стварности највећа радост! У Древној цркви никада нису слали саучешћа, када су некога негде убили. Све Цркве су истог тренутка слале поздраве. Схватате, поздраве јер сада имају новог заштитника на Небесима! Мученичка смрт омива све грехе, сем јереси и раскола…“
Провео сам тамо целу ноћ, све сам видео и чуо. И осетио. Ти си ми оче подарио такву милост. Ти си много пута говорио, годинама уназад, да би желео да се удостојиш мученичког краја, да би одмах отишао љубљеном Христу, као муња, пролазећи сва митарства. Сећам се драги оче, говорио си како никако нису случајна сва јеванђелска читања, која се читају по богослужбеним зачалима, као и увек, она су на наше дивљење својевремена и актуелна.
Тако и данашње јеванђелско читање садржи ове речи Господње: „кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити… Него вам кажем: Који год призна мене пред људима, признаће и Син Човјечији њега пред анђелима Божијим.“ (Лука 12:4,8).
Колико много желим да кажем, али речи не иду, тешко ми је да пишем. Захвалан сам ти, оче, што си ме учио да верујем више Богу, него себи. Ти си тако живео и Он те је удостојио тако велике части. Постојали су људи који су се односили неозбиљно према теби, али твој свети крај показао је колико се озбиљно према теби односио Господ, који те је и узео тамо где нема болести, туге и уздисања, већ живот бесконачни. Нека нам дарује Господ да се сретнемо онда када, по речима апостола Јована, времена више не буде, и када Бог отре сваку сузу. У тој нашој Небеској Отаџбини где си тако стремио и отишао царским путем.
Јури Максимов
http://yurij-maximov.livejournal.com/2009/11/20/
Рубрика: Житије, Свештеномученик Данил Сисојев
Коментари (1)
Повратни Линк | RSS Feed Коментари
Sites That Link to this Post