Да ли су молитве са јеретицима – екуменизам? (ВИДЕО)
Предлажемо да погледате сјајно излагање свештеника Георгија Максимова, човека кога нико, чак ни од најзагриженијих ревнитеља не може ништа да каже, јер су итекако свесни да не могу да ураде за Цркву ни део онога што је до сада урадио овај свештеник, пре свега искрени православни хришћанин. Дакле, врло актуелно питање које изазива недоумице и збрку у умовима људи – да ли нечија молитва са јеретицима представља лажно учење екуменизма или не? Шта су заједничке молитве са људима који су ван Цркве?
Рубрика: Мисионарска литература
Помаже Бог.
Оца Георгија Максимова веома поштујем, са друге стране не подржавам модерне расколе, али овај клип садржи грубе грешке и да не знам како смо им сви склони, рекао бих прилично недобронамерне.
Pрича о томе да је молитва са јеретицима канонски преступ, а не јерес сама по себи, звучи софистички (да не кажем језуитски, јер ми се лукавост намеће као појам). Канони су законски изрази Истине, њени чувари, па свакако и видљиве последице Догми.
Поређење нарушавања поста у канонском смислу са нарушавањем правила о немољењу са јеретицима прилично је… смешна (укоревам себе да не будем груб). Иза сваког канона (посебно забране) стоји суштина истог – зашто је донет, његово образложење. Преступање обичаја који једнако воде спасењу, да ли у тренирању својив врлина и дела, лоше је по то спасење, међутим одређена градација свакако постоји.
Забрана мољења са јеретицима није преступање неке праксе већ је њена суштина утемељена на односу православног према јереси. Зашто се православни моли са јеретиком? Зато што на неки начин одбрава његову јерес. У најмању руку је релативизује или пак из глупости помаже јеретику на ширењу исте. Управо је све ово данас суштина екуменизма какав познајемо – релативизација јереси и њено поистовећивање са правом, спасоносном вером.
Врло софистички отац Георгије тврди да не знамо шта бисмо осудили у екуменизму, али то једноставно није истина. Екуменизам, онакав каквим га данас познајемо, а све са својом праском (заједничким молитвама) порицање је деветог члана символа вере о Једној, Светој, Саборној и Апостолксој Цркви. Екуменизам је еклисиолошка јерес.
Ако бисмо терали мак на конац, могли бисмо рећи да нису сви који аутоматски учествују у екуменистичким скуповима исповедници ове јереси – о порицањеу Једне Цркве – али они који га овако практикују, кроз заједничке молитве, то сигурно јесу.
Најискренија препорука је да поново погледате пажљиво видео снимак и да кажете – а где то о. Георгије оправдава праксу заједничке молитве са јеретицима? На ком месту? Управо супротно, он на више места, више пута говори да је тако нешто недозвољено. Најлакше је себи дозволити да нас емоције понесу, да све што нам се макар и мало учини да није у складу са оним што ми мислимо да јесте учење Цркве, одмах проглашавамо за издају, одступање, итд.
Међутим, треба јасно да се зна шта је шта, да се не би правиле грубе грешке и спречавао себи пут ка спасењу као што на жалост можемо да видимо данас и код нас у нашој Помесној Цркви. Исти случај је и са погрешним тумачењем правила Двократног Сабора.
Дакле, ако се неко тамо, по својој слободној вољи, по свом може се рећи безобразлуку моли са инославнима и ради нешто што је Црква јасно забранила, то не угрожава саму Цркву, у смислу како савремени расколници лупетају да самим тим што је неки архијереј или свештеник нешто слично урадио сви они који остају у Цркви са њима, аутоматски потпадају под осуду јереси. То је између осталог једна од порука овог снимка. Када би то заиста било тако, онда Црква одавно не би постојала, јер погледајте историју Цркве – заједничке молитве нису обележје наших дана, итекако су постојале још раније, управо су канони који то забрањују и донети изазвани таквим поступцима.
И у вези са Вашом последњом тврдњом, о. Георгије на самом крају снимка говори да у случају да се човек моли заједно са инославнима зато што се придржава учења ‘теорије грана’ онда да, његове молитве, његов поступак јесте резултат погрешног учења, то јест, јереси?
Где Ви видите проблем? Како би Вам се више свидело, да је кренуо да анатемише све и свакога, како то воле да чине анонимни интернет ‘борци’ за веру, истину, Цркву, итд.? Тастатура ревнитељи?
У вези са Вашим ставом према оцу Георгију, знате, људи који га ближе познају, знају добро шта је он претрпео због Истине и борбе са јересима које се проповедају међу црквеним народом у Руској Цркви. Само можемо да кажемо да се по примеру Апостола Павла и о. Георгије не обазире на оно што мисле људи о њему. (види Гал. 1:10)
И управо то, што га пљују и зилоти и модернисти (две болесне крајности) јесте знак да човек иде царским путем. Да можемо да сви ми урадимо макар стоти део онога што је он урадио и сада ради, мислимо да би и код нас ситуација била другачија.
Поштовани,
Молим Вас да ово разумете као конструктивни дијалог, а не залудну расправу и моје инсистирање на томе да побијем ваше аргументе или, не дај Боже, вређам оца Георгија. Сматрам, надам се да не грешим, да у томе нема зла.
Ја нисам написао да отац одобрава заједничка мољења, већ само да постављајући некакву вештачку, херметичку границу изводи теорију о томе како у том акту има само повреде канона, а то нема никакве везе са јересју.
Пре него што ово поново и детаљније образложим као потпуно нетачно и сакато објашњење, које самим тим повређује Истину, морам у своју одбрану да кажем да нисам припадник, нити подржавалац ниједног савременог раскола. Нећу улазити у анализу оправданости прекидања општења са званчном јерархијом на основу канона, јер би се за тако нешто у оба смера могли наћи аргументи. Моје је мишљење да то није поступак ревности по разуму у свим постојећим случајевима. Дакле, суд о томе подрложан је критеријуму расуђивања, пре него канонској анализи.
С тим у вези и борба оца Герогија против раскола на овај начин погрешна је, јер оспоравајући поступке расколника, он свесно или не релативизује опасност од јереси и оних који данас на све начине помажу њеном ширењу.
Мољење са јеретицима забрањено је православнима из разлога не мешања са кривим учењем и на духовном и на практичном плану. Они који то чине у најмању руку релативизују опасност коју су Свети Оци наслутили у том поступку. У суштини, данас, после готово сто година практиковања екуменизма, као покрета који служи успостављању јединства свих Хришћана, не на основи повратка Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви, већ компромису међу постојећим „црквама“, заједничке молитве са јеретицима заиста су израз поштовања Теорије грана. Теорија грана је незванично или званично учење екуменског покрета и то што се негде формално ограђујемо од тога, не значи да суштински практиковањем екуменизма то не исповедамо.
Тврдња оца Георгија да постоје они који се „ето моле са јеретицима, не верујући као они, али им је просто непријатно да то не ураде“ смешна је. То је релативизација. Пандан томе бисмо могли да дамо у неприхватљивој тврдњи да они први Хришћани који су се под паганским претњама одрекли Христа само на устима, остајући му верни у срцу, нису отпали од Христа. Знамо да то није тако.
Заједничка мољења са јеретицима јесу дела јереси. Отров јереси заразио је те људе, да они престану да верују у битност забране и да почну да размишљају да јеретици нису туђи спасењу, те последично да њихова вера (јерес) јесте спасоносна.
Ја се не саглашавам са тиме да ми сада сви треба да прекидамо општење са таквима и да се међусобно анатемишемо, јер, слажем се са вама, на тај начин Црква би одавно нестала. Али то је део који се оправдава расуђивањем, а не теорисјким вратоломијама порицања постојања јереси или релативизацијом.
Основни покретачи раскола, сем оних који их чине, јесту и они чланови Цркве који непрестано анестетизују стадо причама да је све у реду и да нема заиста одступања. Управо то чини својим клипом овде отац Георгије.
Молитве са јеретицима јесу практични израз отпадања, тј. заражености јересју. Вера у то да јеретик није далеко од спасења, Тајни и сл. јесте јерес сама по себи, а њен практични израз јесте заједничка молитва.
Опет није јасан коментар у смислу да развијате мисао на основу нечега што о. Георгије није нити тврдио, нити сматрао ни у једној секунди снимка.
Хајде да не инпутирамо своје мисли или претпоставке другоме.
И опет нисте узели у обзир крај видео снимка где говори да да, ако човек молећи се исповеда и сматра истинитом теорију грана,
то јест, да су све те ‘цркве’ заправо део Цркве, онда исповеда јерес? Па немојте да се поново враћамо и да вас поново молимо да гледате снимак?
Дакле, где по Вама он релативизује опасност од јереси, где он то својим речима говори да је тако нешто безопасно?
Где сте Ви видели да он говори да је кршење канона безопасно?
Он који никада рецимо није скинуо мантију, никада, од како је у чину? Који ни у томе гледа да не крши каноне?
Када говори о људима који су нису до краја можда у себи победили страст човекоугађања, он истовремено говори да тако нешто није у реду.
Разумете, људи са којима је он говорио (он не узима у заштиту све људе који то раде), већ говори да постоји искуство и људи који су то урадили а да су знали да раде то што не треба.
Дакле, ти људи који су по слабости то урадили и иако се кају, по Вама, треба да буду проглашени за јеретике?
Знате, смртни грех поред јереси је и гордост, или гнев.
Дакле, сваки пут када презрете ближњег или се разгневите и у гневу урадите нешто, Ви ћете за себе рећи да сте јеретик?
Гинете и овако и онако, каква је разлика?
Што се тиче борбе о. Георгија са расколима 🙂 … па рецимо да немате увид у целу слику или да нисте пратили наш блог довољно често,
да можете да видите и његову сјајну анализу савремених раскола, можда поред књиге оца Рафаила Карелина ‘Пад гордих’ најбољу савремену анализу данашњих раскола.
http://www.svedokverni.org/tacka-pada-odbrana-crkve-od-napada-savremenih-raskolnika-svestenik-georgije-maksimov/
Хајде да се не враамо поново на исто, хајде да Вас подсетимо још једном на крај снимка где је о. Георгије објаснио суштину Ваших претензија.