„Бежите на небо!“ (учење о уранополитизму) Свештеномученик Данил Сисојев
Грађанима неба су себе називали хришћани у незнабожачкој римској империји, када је Црква била гоњена од стране римских патриота. Данас се у Русији (и у Србији такође – прим. уредника.) патриотизам као и раније неретко супротставља хришћанству, иако Црква и држава нису у непријатељству. У којим случајевима патриотизам противречи хришћанству, а када га допуњује, размишља јереј Данил Сисојев, клирик храма Светог апостола Томе (Москва).
– Где је Отаџбина хришћанина за коју се његово срце испуњава бригом? Где је место за које православни хришћанин може рећи: „Ја сам кући“. Могло се чути много размишљања последњих година на ту тему. Нама су за отаџбину предлагали и Русију и СССР и Америку – „земљу слободе“. Предлажу нам да се , у име народа или државе, сагласимо са злочином или посветимо свој живот служењу отаџбини, нацији. Предлажу нам да за највеће добро сматрамо благостање те земље, где нам је суђено да се родимо или где су се родили наши преци; прекоравају – зашто се Црква „не бори за права народа“, или напротив, пишу да је „Црква увек служила Русији“ (текст банера једног подмосковског храма).
Уместо свега тога предлажем да се вратимо од многих заборављеним речима Писма: „… овдје немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи“. (Јевр. 13:14). Наша једина и вечна Отаџбина је – Небо. Тамо живи наш Отац, тамо су наши суграђани – Светитељи, тамо ће Црква пронаћи вечни покој након дугог рата са сатаном.
Ми нисмо националисти, јер у Христу и Његовој Цркви већ нема нација. Ми смо бивши Руси и Татари, Јевреји и Американци, постали смо један народ Завета. Молимо се тугујемо срцем да би колико је год могуће више људи увели у Небески Дом.
Ми нисмо земаљски родољуби, јер се сећамо речи Светог Григорија Богослова: „Земне отаџбине и порекло су само забава нашег привременог живота и преваре. Јер отаџбином се назива и оно што је неко украо, или насиљем, или сопственом несрећом, и где су сви једнако странци и дошљаци, колико год се играли називима… Зато ти остављан да високо мислиш о гробовима и баснама; а сам покушавам да се, колико могу, ослободим обмане да би или вратио или сачувао некадашње достојанство (Слово 33). Ми стремимо Новом Јерусалиму и само са његовим интересима можемо мерити своје интересе.
Уранополити су чланови Тела Христовог, које превазилази сродство по језику, јединство због државног грађанства, и зато су интереси Васељенске Цркве важнији од свих осталих интереса. Само је оном, ко је постао истински грађанин неба доступна истинска слобода, о којој је говорио Спаситељ: „Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни“ (Јн. 8:36). Ми већ нисмо у обавези да мислимо у истом тону са овим трулежним светом. Не треба да сматрамо да је заједница, народ, држава важнија од човека. Не, када сви народи ишчезну, када се сва царства Земље пропадну – живећемо у телу у нашој Отаџбини. Народи – последица вавилонског проклетства ће нестати, али ће остати сви људи који су их састављали, које нам је наш Отац Небески заповедио да љубимо као себе саме.
Поштујемо власти, које је установио Творац и испуњујемо оне законе који не противрече вољи Божијој, али никада им неће одавати оно служење, које приличи Једином Богу.
Само уранополити могу да испуне заповест Апостола Павла: „Радујте се свагда“ (1. Сол. 5:16). Како може да се радује хришћанин – националиста, патриота, либерал итд. Укратко – „хришћанин и…“ Идеологија ће му рећи: „Како можеш да се радујеш у Богу, када твој народ страда? Отаџбина је у опасности, нација губи своја древна станишта, нарушавају се твоја права од стране државе – а ти се веселиш?“
Јединствено решење за њега је да постане уранополит. Само је ту та радост о којој је говорио Спаситељ: „опет ћу доћи, и узећу вас к Себи да гдје сам Ја, будете и ви… али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас.“ (Јн. 14:3; 16:22) Тада ће му све несреће Земље постати нешто неважно. И онда ако твој народ страда увидећеш над тим праведну руку Божију и помоћи ћеш људима који су истог језика са тобом да нађу Судију Који кажњава и милује, да постоји само један народ коме заиста припадаш – народ Божији, народ задобијен, дозван из таме на чудесну светлост Божију. (1.Петр. 2:9).
А гоњења су нормална за народ дошљака. Јер како је говорио Свети Јустин Философ: „знамо да ће хришћани бити гоњени увек, док се не врати Христос и не ослободи нас“. Отаџбина уранополита је увек безбедна, јер ко може да науди Новом Јерусалиму? А државу у којој уранополит странствује, он ће штити у мери у којој она не ратује против Бога, због заповести повиновања властима (види Рм. 13: 1-6). Али његово срце држава не дотиче., јер све видљиво привремено, а невидљиво је вечно. Али да би угодио Господу, уранополит ће штитити слабог, пожалити увређеног. И не уме нечијих права, већ у име Божије.
Дајте дакле да бежимо одавде. Зашто да се хватамо за трулеж? Зашто да срце верујемо за оно што ћемо напустити заувек? Бежите на небо, сви ви који сте причасни Христу. Будите грађани Небеског Јерусалима. Нас чека Бог Отац, зар ћемо Његов загрљај заменити за обмањиве проблеме таме овога века и обмане људских идеологија?
Уранополитизам (од грчке речи Uranos – небо, polis – град) – термин који употребљава о.Данил Сисојев, који утврђује владавину Божијих закона над земаљским, примат љубави према Оцу и Његовом Небеском Царству. Уранополитизам за главно сродство признаје сродство не по крви или земљи порекла, већ сродство у Христу.
Патриотизам (од грчке речи Πατριώτης – земљак, πατρίς – отаџбина) – љубав према отаџбини, која излази из свести солидарности интереса грађана одређене државе или чланова одређене нације. (Речник Брокхауса и Ефрона).
