Православна мисија у Јужној Африци – I део… – архимандрит Пантелејмон Јовановић, ђакон Стивен Хејс
Представљање – увод
Јужна Африка је једна од најлепших земаља на свету и то сваке године потврђују милиони туриста са свих континената који посећују ову државу која се налази на крајњем југу афричког континента. Када сам са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла постављен за старесину храма св. ап. Томе у Јоханесбургу, мој приступ Африци је био као и код већине људи – имао сам предубеђење да одлазим у афричку земљу која је развијенија него друге државе у Африци али у којој и даље живе афричке дивље звери, која је сушна и у којој влада клима на коју нисмо навикнути ми који живимо у Европи. Када сам стигао у Јужну Африку био сам веома пријатно изненађен.
Прелепа и веома пространа земља, са редовним и обилним падавинама у току летњег периода ( и око 320 сунчаних дана у години ), високе планине, густе шуме, предивно цвеће, ретке биљке, зеленило, велике реке и језера, два океана, велики број афричких животиња и птица међу којима многе ретке врсте, чине ову земљу необично лепом и другачијом од осталих афричких држава. Када се томе придодају и велика рудна богатства, налазишта дијаманата, злата, платине и осталих ретких метала и драгог камења, онда и не чуди што су се за превласт у овој Богом благословеној земљи, кроз историју борили многи освајачи и колонисти, нарочито Енглези и Холанђани (да не би било све идеално и савршено, јер је само у Вечном Царству Божијем тако, побринула се чињеница да је у овој предивној земљи веома висока стопа криминала и то је једна од највећих брига становника ове земље ).
Јужна Африка је, слицно Аустралији и Сједињеним Америчким Државама, мултиетничка и мултиконфесинална земља. Рекло би се скоро да нема нације или религије која није заступљена у овој земљи кроз припаднике разних народа који насељавају Јужну Африку: од древних афричких племена која су изворни домаћини и староседеоци на овим просторима, преко европских народа који су ову територију кроз историју колонизовали, па до досељеника са свих континената који и данас пристизу у Јужну Африку у потрази за бољим зивотом или како се код нас казе: “трбухом за крухом“.
Православни хришћани су почели да се досељавају у Јужну Африку пре око 150 година, а први православни свестеник је дошао у Кејптаун 1908. године (Кејптаун је веома живописан Јужноафрички град који има изузетан положај и налази се на два океана – Индијском и Атлантском. У овом граду је Рт Добре Наде – најјужнија тачка афричког континента где се сусрећу два океана). Ипак, Православље је до скоро било раширено само међу имигрантима који су долазили у Јужну Африку из Православних земаља: Грчке, Русије, Србије и осталих. Цркве су градили православни досељеници и ту су слузили такође само грчки, српски и руски свештеници на својим матерњим језицима.
Недовољно је било мисионарских подухвата да се Православље приближи локалним Јужноафриканцима–староседеоцима чији преци нису долазили из православних земаља. Али и то се променило последњих двадесетак година и сада све више расте број Јужноафриканаца који примају Православну веру. Последњих неколико година, око 200 чланова локалних афричких заједница је крштено и то у насељима која се налазе у околини великих градова Јоханесбурга и Преторије: Ссоссангуве, Тембиса, Мамелоди, Денилтон, Елдорадо Парк. Око десетак локалних Јужноафриканаца (белаца и црнаца) рукоположени су у ђаконске и свештеничке чинове. Шта се то догодило и донело ову промену?
Рубрика: Православље у..., Савремена мисија Цркве