„Африканци сусрећу Православље својим чистим и нежним срцем“ – интервју са александријским Папом и Патријархом, Петром VII

– Данас се под јурисдикцијом Александријске Патријаршије налазе обједињено стотине хиљада верних. Велики бој верних су житељи Африке, а не живе на територијама древних епархија. Да ли би могли Ви, Ваше Блаженство да нас у неколико речи упознате са основама мисионарске делатности у Африци и са резултатима тог правца?

– Патријаршија Александрије и све Африке обједињује приближно два милиона верних. 25 хиљада живи у Египту, а верних који су грчког порекла укупно има 300 хиљада људи.

Мисионарски рад сматрамо једном од главних и основних обавеза наше Цркве, следећи завет нашега Господа Исуса Христа: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин„. (Мт. 28:19-20). Чисте душе наше афричке браће и сестара отворена су и спремна да приме Царство Истине, које морамо распрострањивати по целој Африци. Основа наше мисионарске делатности јесте издавања и ширење богословских и литургичких књига. Све те књиге штампају се на различитим језицима: грчком, енглеском, француском, арапском, а такође ина локалним афричким дијалектима у свакој од Митрополија и кроз организацију Грчке Православне Цркве „Апостолска Диакониа“.

Међутим благовест о Царству Божијем нашој афричкој браћи и сестрама није јединствени циљ нашег мисионарског рада. Једним од наших свакодневних задатака јесте и набављање сваке врсте подршке и помоћи. Градимо школе, болнице и прихватишта; дистрибуирамо воду и храну, учимо их како да развијајау узгој животиња, како да што боље обрађују земљу, да би кроз одређено време могли да постану финансијски независни и да се самостално развијају.

– Да ли је стварање нових православних епархија у Африци изазвало негативну реакцију код представника других хришћанских деноминација који су тамо или других религија?

– Не, никада. Односи између Праославне Цркве и других религија или хришћанских деноминација у Африци одувек су се изграђивали на основи љубави, сарадње и узајамног уважавања.

– Како би Ваше Блаженство могли да опишете однос између верујућих црне боје коже и беле већине епископа (јер на више од сто свештенослужитеља има само два афричка епископа)?

– Афрички православни хришшћани сачињавају највећи део нашег клира. Сви они су наша деца и осећају то. Овог тенутка у нашој Патријаршији служи више од 400 свештенослужитеља – Африканаца. Никада се нисам колебао и никада се нећу колебати при рукоположењу локалног духовништва. И лично не видим ту никакав разлог за било какве сумње. Из Еванђеља сви одлично знамо да су се Апостоли, проповедајући по градовима, трудили да изаберу епископе из локалног становништва, јер су они имали више утицаја на своје суседе.

Боја коже или порекло верних нема никаквог значаја, једино што је важно – бити добар православни хришћанин и имати спремност да се штити Православна вера.

– Мисионарски рад захтева дубоку веру, љубав, највећи такт, знање и уважавање локалне културе, али поред тога, она захтева и велике материјалне издатке. Који су основни извори материјалне подршке Патријаршије?

– Помажу нам Грчка, Кипарска, Финска Црква, архиепископије Америке, Аустралије, државна власт Грчке, Кипра и различити добротвори.

Постоји много путева подршке мисионарског рада наше Патријаршије. Имамо например, врсту помоћи као што је подршка детета из сиромашне породице сваког месеца; свако може да постане кум или кума; сваки човек може да приложи за лекове, итд. Например, у Европи вакцина против маларије скоро да је бесплатна, док је међутим за афричку децу она јединствено средство које им може помоћи да једноставно преживе у Африци.

Обраћамо се духовништву, монасима, докторима, медицинском особљу и свим православним хришћанима који осећају да могу помоћи том мисионарском делу и да дају свој допринос олакшању живота нашој афричкој браћи и сестрама. Молимо их да дођу до нас у Патријаршију и да учествују у том предивном и сложеном делу. Свако ко је у стању да осети бол свог сабрата може да помогне развоју и јачању делатности наше Мисије. То е место за сваког и ми се увек молимо за оне који помажу наш мисионарски рад.

Свако може да допринесе на свој сопствени начин – или да укаже финансијску, или моралну помоћ. Они који желе могу своје летње одморе да проведу радећи као волонтеру и нашим мисијама. Уопште, може се рећи – ако називаш себе мисионаром, ти мораш доћи у Африку.

– До свог избора на патријаршијски трон били сте епископ, викар Патријарха и егзарх неколико афричких епархија. Можете ли укратко да поделите са нама богато искуство мисионарског рада? Који су захтеви доброг мисионарског рада? Које су особине доброг мисионара? Ко их учи, где и како се прирепмају за толико важно дело?

– Заиста то искуство је јединствено. Али њега је немогуће у великој мери предати речима, неопходно је осетити ту Божанску радост у свом срцу када помажеш својој браћи, када буквално предајеш душу своју ради евангелизације друге душе. Цркве Грчке, Кипра, архиепископије Финске, Америке и Аустралије помажу нам у потрази за способним мисионарима. Тражимо способне људе, који горе мисионарском ревношћу, који светле својом вером у Бога и својом љубављу према ближњима. Видимо да је сазрела обилна жетва, а да је посленика мало. Међутим, љубљени наш Господ Исус Христос подржава наше напоре и рад Мисије, да би Име Свемогућег Бога било прослављено у свим народима.

– Ваше Блаженство у речи након интронизације изјавили сте да је мисионарска делатност у Африци веома перспективна. Како видите будућност Православља на територији читавог континента?

– Сада је хришћанство раширено по целој Африци – од Египта до Јужне Африке, од Етиопије до Западне Африке. Међутим, без обзира на то, имамо веома сложен посао. Наша афричка браћа и сесте су веома страдали током претходних векова, али нису изгубили наду у будућност. Они нису песимисти и никада неће ни бити; неће се предати тешкоћама које су на њих навалиле. Наша афричка браћа и сесте, у великом делу, не желе да непрестано користе наше милосрђе; једино што им је потребно је – самосталан, пуновредни живот у отаџбини и могућност да се развијају у својој сопственој култури. Недостатак намирница, све могуће болести, ратови нису их сломили. Они се уче да живе са свим тим проблемима и налазе радост у простим, малим, свакодневним стварима, које савремени Европљанин једноставно ни не примећује.

Африканци сусрећу Православље својим чистим и нежним срцима. Они су једноставно, отворени и имају богата осећања.

Када се они сусрећу са православним свештенослужитељима, примају веру без икаквих расуђивања, они виде у Православљу истинску веру, која им открива Истинитог Бога. Например, Абориџин може да више од два сата пешачи да би дошао у храм. Велики део времена он иде под снажним пљуском. Док не дође до храма, он обавезно сачека да би се мање више осушио. Када он после таквог пута сусретне свог епископа, он му предлаже све што има – пар јаја и мало воћа. Иако сва наша браћа и сестре осећају непрестани недостатак хране, они то предлажу свом епископу са љубављу и нежношћу.

– Александријска Патријаршија има веома богату историју и покушава да пронађе свој модел постојања у тешкој савременој ситуацији. Како Ваше Блаженство може да опише однос Александријске Патријаршије са великом (неколико милиона) групом коптских хришћана, који су у прошлости били неодвојиви део патријаршије?

– Данас су односи између Александријске Патријаршије и коптске цркве веома добри.Ми смо две цркве,блиске једна другој имамо много тачка додира и, на крају крајева, налазимо се у истом месту. Богословски дијалог који је почео пре неколико година, наставља се и сви стремимо да кроз њега дођемо до Истине. Наша Патријаршија се у прошлости више пута подвргавала гоњењима, али без обзира на све тешкоће, сачувала је Православље неизмењеним. Тако данас, у дијалогу са коптском црквом или са другим деноминацијама, никада нећемо принети Истину на жртву да би направили лажни савез. Циљ дијалога је у томе да у духу узајамне љубави и уважавања принесемо плод Истине и хришћанског духа.

– Вековима су муслимани показивали трпељиви однос према становницима својих земаља који исповедају хришћанство. Али данас из Египта и Судана чујемо све више и више информација о прогонима Копта, тешкоћама, које све чешће и чешће настају у њиховој делатности на територији тих земаља. Какви су однос између Александријске Патријаршије и ислама – религија египатске већине?

– Наша Црква мирно постоји на арапској и исламском земљи. У Египту осећамо заштиту власти. Наши храмови су стално отворени, спокојно вршимо богослужења, која бивају праћена звоњавом црквених звона. Наша деца се рађају и расту заједно са децом муслимана. Они, као браћа, уважавају религију и веру једни других.

– Александријска патријаршија је била век позната по свом високом нивоу знања – то су философске и катехизаторске школе, са свуда познатим богатим библиотекама. Да ли се успело у очувању свега тога? Каква је савремена ситуација у тој области?

– Наша Патријаршија своје корене вуче из апостолских времена. Она је основана од стране Апостола и Јеванђелисте Марка 40-те године. Из недара патријаршије изашле су највеће личности васељенског Православља. Управо њима смо дужни за савремену концепцију хришћанског света. На тој земљи су се појавили први монаси – подвижници.

Александријска Црква је дала допринос развоју целокупног Православља – то је велико наслеђе и наша обавеза се састоји у томе да сачувамо ту историјску мисију и наслеђе за наредна покољења. У току последњих четири године усредсредили смо своје силе на реконструкцију наших храмова, музеја, библиотека и патријашријског здања. Поред тога отпочели смо програм очувања ретких рукописа наше библиотеке. Надам се да ће се све то показати корисним за Православне Цркве не само у Египту, већ и у Африци.

– Који су највреднији експонати који се налазе сада у Патријаршијском музеју и библиотеци?

– У библиотеци наше Патријаршије налази се више од 600 манускрипта (најранији су из десетог века) и више од 3500 ретких књига. У музеју Патријаршије и музеју манастира Светог Георгија у старом Каиру налазе се древне иконе, одежде, литургијски предмети и друге реликвије који представљају благо не само захваљујући својој древности, већ и њиховом доприносу у духовном напретку и развоју Православне Цркве у Африци током векова.

– Последњих година смо сведоци унутрашњих сукоба у православном свету (Естонија, Украјина). Јединство православног света је чини се у опасности. Којим путем Помесне Православне цркве могу да реше те проблеме?

– Свака православна црква је независна и аутокефална. И једна црква једноставно не може да се меша у унутрашње послове друге Помесне Православне цркве. Свако од нас уважава то: управо из тог разлога односи између Помесних Православних Цркава граде се на основи савеза љубави и сарадње. Међутим, понекада се налазимо пред лицем малих проблема и они морају бити решени уз помоћ дијалога, испуњеног љубављу Христовом.

– Како Ви, Ваше Блаженство, јављајући се једним од лидера предањског православља, осећате своје место у савременом свету?

– Захваљујем Господу што ме је удостојио да постанем предстоајтељ историјске патријаршије Александрије и целе Африке. И сада просто немам права да на неки начин скраћујем своју делатност у области богословља или да се ограничавам само њиме, управо обратно, морам да ширим делатност, обогаћујући је и друштвеним бригама, који се тичу животних питања и егзистенције људи.

Моје срце осећа тугу и бол, када чујем за ратове, револуције, грађанске сукобе, политичке нереде, који за последицу имају смрт људи. Глас Православне цркве и глас Патријарха александријског и целе Африке увек говори само једно: Мир и Љубав.

Јединство вере, друштвених проблема и мира у целом свету зависе од нашег међусобног односа, нашег понашања и од тога, како испуњавамо завете Исуса Христа.

Ратови, револуције и жалости у свету ни на који начин нису грешка Господа Исуса Христа или хришћанства како говоре неки. Све то се догађа јер неки не желе да унесу Православље у свој живот. У православном свету верујући човек може да пронађе решење за све своје друштвене проблеме који га узнемиравају.

Православље није философија, Православље је – живот.

<http://www.pravoslavie.ru/cgi-bin/sykon/client/display.pl?sid=247&did=457&do_action=viewdoc>

Рубрика: Православље у..., Савремена мисија Цркве