Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 4. Блажени гладни и жедни правде

Четврто блаженство Христово гласи: Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити.

Размотримо на самом почетку, која је то праведност коју Господ назива блаженом. Свети Златоусти нам тумачи да је Христос, када је говорио о праведности, имао на уму врлину уопште. Такође је употребљавао реч праведност у нарочитом значењу, као оно што је супротно похлепи. Каже свети: „Пошто је Христос намеравао да говори о милосрђу, он назива блаженима оне који ревнују за правду и указује на то како треба бити милостив, тј. да корена праведности не може бити тамо где су грабежљивост и похлепа.“

У блаженству о праведности, Христос не каже да треба просто да желимо правду, него да треба да будемо гладни и жедни правде. Ово значи да читавом својом душом треба да љубимо праведност. Као што се похлепан не обазире на умор како би стекао што је више могуће, тако и човек Божији не треба ни на шта да се обазире, већ да од свег срца љуби праведност.

* * * * *

Праведност, која брине да свакоме да оно што му припада, заиста јесте израз љубави према браћи нашој. Управо зато праведност чисти душу нашу од рана греховних. Свети Златоусти говори: „Када узносимо наше молитве Господу. нека буду чисте руке наше и срца наша. Оно што нас чисти није вода, већ праведност. Ако у своме животу чинимо неправде и да хиљаде пута оперемо руке наше, бићемо нечисти.“

Ова човекољубива праведност која очишћује душе наше јесте Христов дар човеку. То је дар који не пропада током времена, који се не завршава смрћу, него постаје још моћнији. Овај дар остаје бесмртно и вечно. Овакву праведност Господ жели да љубимо.

* * * * *

Рекли смо да је Господ под именом праведности сматрао све врлине уопште. На многим местима у Светом Писму, сусрећемо реч праведност управо у овом значењу. Свети Григорије Ниски пише да се „именом праведности називају све врлине. Господ назива блаженима оне који су гладни и жедни врлине и обећава да ће се наситити онога што жарко желе“.

Онај ко живи у греху, не доспева никада да се насити, јер. како вели мудри Соломон у књизи Премудрости, „труд због уживања је као крчаг са рупама“. Ово видимо и у причи о блудном сину: грех је духовна глад. Онај међутим, чија је душа гладна праведности, тј. Бога крепког и живог, може да окуси и да види како је Господ благ и добар.

Врлински човек који је окусио сладост божанског човекољубља, не тражи задовољства која се могу наћи у садашњем животу, јер је сигуран да ће се наслађивати у будућем. Праведник са смелошћу говори речи псалмопојца:

А ја ћу се у правди јавити лицу Твоме, наситићу се када угледам славу Твоју. Вршење праведности нас чини достојнима да станемо пред Господа и да видимо божанску славу Његову. Тада ћемо задовољити жељу своју и жеђ утолити.

Рубрика: Uncategorized