Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 3. Блажени кротки

Треће блаженство Христово назива блаженима оне који су кротки: Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу. Свакако није случајно што блаженство кротких долази након блаженства смиреноумних. Смиреноумље је мајка од које се рађају све врлине. а кротост је, према томе, чедо смиреноумља.

Човек који смирено мисли, свагда је спокојан и миран и никаква пометња не помућује његов живот. Као што каже један свети, ако и небо падне на земљу, смирен човек неће се плашити. Као што нико не може да уплаши планину, тако се не може уплашити ни мисао смиренога. Нити се у жалости устрашује, нити се у радости задовољава. Сва радост његова је у Христу од кога је научио да треба да буде кротак и смирен у срцу да би нашао духовни мир.

* * * * *

Кротост, о којој говори Христос, отежава човеково хођење ка злу. Због тога се. према светом Василију Великом, кротким назива онај ко је ослобођен од сваке страсти, па стога у његовој души не постоји никаква узнемиреност. Кротошћу се побеђује сваки зли савет ђавола и свако искушење. Кротост је, пише свети Јован Лествичник, стена изнад узбурканог мора о коју се разбијају сви таласи који у њу ударају.

Кротост је потпора стрпљења у нашим животним тешкоћама. Ако се. дакле. суочимо са тешкоћама без узнемирености и смутње, можемо се обратити Господу тражећи Његову помоћ да бисмо тако пребродили сваку невољу.

У срцима кротких људи борави и станује Христос, док се у душама гневљивих налази искушење. Кротки, живећи са Христом. од Њега самога сазнаје Његову свету вољу по речи псалмопојца: Научиће Господ кротке путевима Својим.

* * * * *

Кажу да је један старац, који је био веома кротак и испуњен врлинама, имао искушеника којег је ђаво довео у искушење, па овај, по наговору нечастивог, оде код старца и поче га вређати на најгори начин пред свима. Свети старац је све време пажљиво гледао у уста брата, и рече: „Благодат Божија, брате мој, устима твојим.“ Искушеник настави као луд и рече: „Да, стари похлепниче. Ово говориш да би показао како си кротак.“ А старац одговори: „Заиста брате, то што говориш је тачно.“ Након овог догађаја, неко упита старца: „Да ли си се узнемирио када те је искушеник вређао?“ „Не“, одговори му, „напротив, осетио сам како душу моју покрива Христос.“

Заиста је блажен човек који је кротак. Јер, како Христос рече, кротки ће наследити земљу. Свакако, Господ мисли на вечну земљу, јер ова привремена земља и земаљска добра не дотичу кротке и смирене људе.

Нека нас не превари реч земља, па да помислимо како кротки наслеђују привремена и трулежна добра. Послушајмо пророка Давида, кога Свето Писмо назива најкроткијим од свих људи, како говори: „Верујем да ћу видети добра Господња у земљи живих.“

Кротки наслеђује земљу живих, земљу у којој царује Христос, јер кротост и смиреност чине човека сличним Христу, пошто нас Он сам уверава да је кротак и смирен у срцу. Свети Златоусти пише да је Бог створио човека по икони Својој и по подобију да бисмо, у складу са нашим моћима, постали слични Богу по питомости и кротости. Останимо спори у кретању ка злу и брзи у кретању ка сваком добру.

Боримо се да задобијемо кротост, јер онај ко је кротак утврђен је у сваком добру. Он се не узнемирава у искушењима. а када има среће, не охоли се. Живи у миру са свима који га окружују, спреман је за сваки рад, док му је свако опадање и лицемерје страно. Боље ћемо разумети врлину кротости, ако замислимо неког напраситог и гневљивог човека. Насупрот лудила гнева и беса, стоји смирен и миран човек који призива у живот свој милост Божију. Кротак човек је нелажним устима Господњим назван блаженим, јер је наследник земље живих – земље Царства Божијег коју, нека би дао Бог, да сви наследимо.

Рубрика: Uncategorized