Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 8. Тајна брака
Свето Писмо, описујући стварање човека каже да „Бог створи човека по икони Својој. Мушко и женско створи их. И благослови их говорећи: Рађајте се и множите, и напуните сву земљу и владајте њоме“.
О стварању жене, пророк Мојсије, који је написао књигу Постања, пише: „Рече Бог: Није добро да човек буде сам. Створимо му помоћника сличног њему.“ Када Адам виде Еву, рече: „Она је сада кост од костију мојих и тело од тела мога.“ И наставља пророк Мојсије, речима Творца: „Због овога ће се човек привезати за жену. Оставиће човек оца и мајку своју и прилепиће се жени, и биће двоје једно тело.“ У овим речима, по први пут, Бог благосиља брак и породицу.
* * * * *
Када је Христос дошао, уздигао је брак до богоустановљене тајне објашњавајући својим божанским речима да „супружници нису више два, него једно тело. Такође, оно што Бог сједини, човек да не раставља“.
Штавише, својим присуством на свадби у Кани Галилејској и чудом које је тамо учинио, Христос је благословио тајну брака. Према речима светог Кирила, Христос, који је срећа и радост свих, долази на свадбено весеље да би га благословио и да би га очистио од туге, која је због греха Евиног, сједињена са рађањем деце.
О тајинственом карактеру брака говорио је и свети апостол Павле, називајући га иконом тајинског јединства Христа и Цркве: Тајна је ово велика, каже, а ја говорим о Христу и о Цркви.
Свети Козма Етолски саветује онога ко ће ступити у брак да пази на три ствари. Прво: да тражи жену која му није рођака да би поштовао црквена правила. Друго: да има страха Божијег. Треће: да гледа да невеста буде украшена стидљивошћу.
* * * * *
Чин свете тајне брака савршава се из два дела. Први је чин обручења, тј. веридбе, а други је чин венчања, тј. брака.
У чину обручења читају се три молитве, даје се благослов будућим супружницима и врши се замена прстења. Овим се показује да они који ступају у брак то чине по својој слободној вољи и без овога није могуће да се саврши света тајна.
У другом делу чина ове тајне, који се савршава овенчавањем, читају се различите молитве за сваки вид брачног и породичног живота.
Црква се моли Богу да брачницима подари јединство тела и душа. Овим речима се изражава сва дубина тајне љубави у којој ће мушкарац и жена покушати да живе.
Црква се такође моли да им Господ подари „плод утробе, многу и добру децу“. У браку и у труду који свако од брачника улаже како би онога другог истински волео, тј. у одбацивању самога себе,[1] рађање деце је духовно уживање и радост: „Да са радошћу гледају синове и кћери“ моли се свештенослужитељ. Тако је дете плод љубави родитеља и истовремено се оно храни и расте љубављу њиховом. Свети Златоусти говори да је дете попут моста који међусобно сједињује родитеље. Тако троје постају једно тело.
Најсвечанији тренутак тајне јесте овенчавање: „Венчава се слуга Божији (име), са слушкињом Божијом (име), у име Оца и Сина и Светога Духа.“ Након тога свештенослужитељ поје: „Господе Боже наш, славом и чашћу венчај их.“
Заиста је брачни венац[2] слава Божија и част једног према другоме. Ако супружници живе часно и у међусобној љубави, тада добијају божанску славу која не само да њихов брачни венац држи неокаљаним, него га чини светлим и блиставим.
* * * * *
Завршимо нашу данашњу беседу о тајни брака речима апостола Павла које се читају приликом савршавања ове тајне: Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу…Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, да је освети…јер који воли своју жену, самога себе воли.
Нека, дакле, свако воли самога себе. тј. другог. Нека тако и обоје љубе Христа и нека буду од Христа љубљени. Амин.
НАПОМЕНЕ:
- У смислу одбацивања сопствене себичности (прим. прев.).
- Венац је некоме стављан на главу као знак победе. Код нас је венац замењен круном, али је символичко значење остало исто (прим.прев.).
Рубрика: Uncategorized
