Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 9. У једну, свету, саборну и апостолску Цркву
Пресвети Дух је давалац свих божанских дарова вернима, као што каже једна химна на Педесетницу: „Дух Свети свагда даје.“ Међу овим даровима је и тај што Дух Свети „установљава Цркву“. Духом Светим рађамо се изнова у Христу и постајемо чланови Цркве Христове. Утешитељ је такође тај који чини Тело Христово. Цркву. Према светом Златоустом „да не беше Духа Светога, ни Црква не би била основана. Пошто, дакле, Црква постоји, јасно је да је Дух Свети присутан“. Када, дакле, исповедамо нашу веру у Духа Светога, исповедамо да верујемо у једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Свети апостоли и богоносни оци да би нам помогли да замислимо тајну Цркве, користе различите представе. Називају је Невестом Христовом, Народом Божијим, Телом Христовим. Од свих ових назива најизражајнији је последњи: Црква је Тело Христово. Глава овог Светог Тела је Христос а удови су крштени хришћани. Тако апостол Павле говори хришћанима: А ви сте тијело Христово. и удови понаособ. Ви сте Тело Христово и сваки од вас је према својој улози уд Тела Његовог.
Можемо рећи да је Црква свеукупност свих верних васељене, оних који живе сада, оних који су пре нас жи вели и оних који ће тек живети, све до Другог доласка Господњег.
* * * * *
Члан Символа вере који говори о Цркви доноси нам четири њена својства: Црква је једна, света, саборна и апостолска. Задржимо се мало на овим својствима Цркве.
а) Црква Христова је једна. Један је Господ и једна је Црква Његова. Различите помесне Цркве представљају све скупа једну и једину Цркву Христову. Као што постоји много светих литургија које се савршавају на различитим местима, али је један Христос који се даје без да се раздељује, тако је и једна и нераздељива Црква Његова.
Свети Златоусти тумачи речи апостола Павла: Јер један је хлеб Једно смо тело многи, говорећи: „Који хлеб? Онај којим се причешћујемо. Тај хлеб је Тело Христово. И шта постају они који се причешћују? Тело Христово. Не многа тела, него једно Тело.“
Пошто смо сви верни удови истог Тела, дужни смо да будемо у љубави са браћом нашом, сходно љубави коју нам је Христос показао. Ако схватимо да смо сви удови Светог Тела Христовог, разумећемо да је онај други брат наш и наше друго ја.[1] Зато вели свети Златоусти: „Онај ко мрзи брата свога, мрзи самога себе.“
б) Друго својство Цркве јесте светост. Црква је света зато што је глава њена „један и јединствени“ Свети, Христос. Он је заволео Цркву и самога Себе је дао да би је осветио и да би је у Себи прославио.
Пошто је Црква света, и верни који је чине су свети. Сваком верном који се крсти, као дар Духа Светога, даје се светост и благодат да остане у светости. А свима онима који након крштења сагреше, даје се могућност да се, тајном покајања, светости врате.
в) Треће својство Цркве јесте саборност. Саборним се уопштено назива оно што припада целини, што обухвата све. Црква је саборна јер чува читаву истину, јер се налази свуда у свету, окупља све народе, освећује све векове.
г) Црква је такође и апостолска јер је утемељена „на темељу светих апостола, коме је Христос камен угаони“.
Апостолство Цркве има двојако значење: прво – апостолство православне вере и друго – апостолско прејемство свештенства. Вера коју Црква држи примљена је од светих апостола и Црква је непромењену предаје с колена на колено. Свештено прејемство је пак благословена непрекидност тајне епископске хиротоније.
И ми смо удови ове једне, свете, саборне и апостолске Цркве. Останимо у Цркви, чувајући нашом православном вером јединство у вери, и светошћу наших живота светост Цркве.
НАПОМЕНЕ:
Рубрика: Uncategorized
