Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 13. Вазнесење Христово
Током четрдесет дана након васкрсења Свога, Господ се сусретао са ученицима Својим и говорио им о Царству Божијем. Нови Завет нам преноси десет таквих јављања васкрслога Христа апостолима и женама мироносицама.
Свети Григорије Палама каже да – када јеванђелист Матеј говори о мироносицама које су виделе Господа. под речима: Друга Марија – мисли на Пресвету Богородицу. Свети Григорије даље истиче да се са васкрслим Господом, пре свих сусрела Пресвета Богородица, и да се једино она удостојила да додирне пречиста стопала Његова. И завршава говорећи да се прво ради ње отворио животодавни Гроб Његов, јер је због ње и кроз њу отворено за нас све што је горе на небу и доле под земљом.
* * * * *
Четрдесет дана након Свог васкрсења. Господ се вазнео на небеса и сео са десне стране Оца. О овом великом догађају Христос је два пута јасно говорио ученицима Својим. Први пут, говорећи са Никодимом[1]. рече: Нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу. Други пут им је о томе говорио на дан Тајне вечере: Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет остављам свијет, и идем Оцу.
Истовремено им је објавио да ће заједно са њима бити Дух Свети, Утешитељ. Ипак је раздвајање ученика од њиховог вољеног Учитеља било испуњено болом. Као што им је и Сам рекао, туга је испунила срца њихова. У часу када се Христос узносио на небо, послао је два анђела да утеше ученике због одвајања од Њега. Они стадоше близу њих и рекоше: Овај Исус који се од вас вазнесе на небо. тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо.
* * * * *
Вазнесење Христово на небо јесте и узлазак природе људске на небо. Након овог догађаја читаво небо је постало достижно за човека који живи по Богу. Свети Григорије Палама каже да се Исус Христос, онако како је и сишао на земљу, не мењајући место већ снисходећи нама, тако и успео на небеса, не идући Божанством – већ је горе устоличио нашу људску природу коју је узео на себе оваплоћењем Својим.
Свети Златоусти прославља дан вазнесења Господњег, говорећи: „Ми људи, који смо се показали недостојнима и земље. данас смо се успели на небеса и приближили престолу Божијем. Овај усход људске природе на небо, који се кроз Христа збио, јесте потврда да се Бог спријатељио са родом људским.“
* * * * *
Христос, дошавши на земљу и поставши човек, није престао да се стара о спасењу нашем, све до Крста и Гроба.
А након свог васкрсења, пошто je човека начинио пријатељем и домаћим Божијим. својим вазнесењем на небо, узвео је човека у близину Божију. Темељ ових добара јесте дан вазнесења. Јер је Христос, узевши оно одабрано од природе људске. тј. своју сопствену природу људску. њу принео Богу и тим својим приносом Христос је сав род људски учинио благословеним.
Свети Златоусти наставља говорећи: „Када је Бог Отац примио Синовљев принос, удивио се дару ради достојности Онога који је дар принео, тј. Христа. јер принос беше неокаљан. Тако га је примио из руку Његових. и сместио близу Себе рекавши му: ‘Седи са десне стране мени.’ Којој је природи рекао Бог: ‘Седи са десне стране мени’? Оној. која беше чула реч: ‘Земља си, и у земљу ћеш се вратити.’ Обрати пажњу на то где се човек налазио и где се успео: није било нижег места да сиђе, нити пак вишег да узиђе, од онога на које га је узвео Христос.“
* * * * *
Свети Никодим Агиорит каже да је циљ божанске икономије да нас узведе на небо, јер тамо је наше истинито спасење. и тамо треба да примимо најслађе виђење сведоброг Владике нашег. Потребно је пак да збацимо велики терет да бисмо се узнели на небо… Ако не одбацимо свако страстољубље, свако частољубље, и уопште сваки труд овоземаљског живота. не можемо се успети на небеса. Ако пак деламо у складу са заповестима Божијим. Христос који седе са десне стране Оца, привући ће нас к Себи, свемоћном благодаћу Својом.
НАПОМЕНЕ:
- Никодим није био један од апостола. него фарисеј, члан Синедриона. За разлику од других фарисеја, он је поверовао у Христа (прим. прев).
Рубрика: Uncategorized