Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 11. Непорочна страдања и погребење Господње
Свети Јован Дамаскин пише да је свако дело и чудотворство Христово веома велико и достојно дивљења, али да је од свега, дивљења најдостојнији Часни Крст Његов, јер је Распећем Господњим уништена смрт, опроштен је прародитељски грех, даровано је васкрсење, отворена су врата раја, а ми смо постали деца Божија.
Страдање Христово и Крст јесу пројава велике љубави Божије према човеку, али и величине греха који починисмо непослушавши заповест Божију у рају. Рана греха беше смртоносна па је за наше лечење било неопходно да Христос постане човек и да буде распет. Према светом Григорију Богослову: „Би нам потребан Бог оваплоћен и смртан.“
Оно што је човеку било неопходно да би се исцелио понудила му је велика љубав Божија: Бог даде свога Сина Јединородног. Наиме, сам Син добровољно себе приноси за живот и спасење света. Рече Христос: Пастир добри живот свој полаже за овце. Ја сам пастир добри. Зато ме Отац љуби.јер ја живот свој полажем… Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Овој добровољној жртви Христовој Црква узноси химне појући: „Дошао си Господе да добровољно страдаш.“
У догађају Христовог Распећа саприсуствују и врхунско смирење и врхунска љубав Господња. Наиме, безгранична љубав Христова према нама, довела га је до безграничног смирења. Тако је Крст постао престо божанске љубави, и истовремено престо Царства славе. Тачније речено, пошто је Крст постао престо божанске љубави, он је истовремено постао и престо Цара славе. Када се приближило време страдања Његовог, Христос рече: Дошао је час да се прослави Син Човјечији. Као што свети Златоусти каже, пре Христа крст је означавао понижење и мучење, а сада је постао знак славе и части. Љубав Христова је претворила символ нечасне смрти у символ славног живота.
Током Велике седмице слушамо у Синаксарима о страдањима која је Христос претрпео ради нашега спасења. Како поје Црква, сваки уд Светог Тела Његовог претрпео је нас ради по једно обешчашћење: глава – трнов венац, свето лице Његово – пљувања, образи – шамарање, уста – сирће, уши – увреде и богохуљења, леђа – шибање, ребра – копље. руке и ноге – клинове. Коначно. Господ поднесе смрт, погребење и силазак у ад.
Подневши све ово, Христос постаде за људску природу почетак сваког добра. Постаде узрок вечног живота и улаз у Царство небеско. Јер Христос, Јагње, умре ради свих, спасавајући читаво стадо Своје и предајући га Богу Оцу.
* * * * *
Христос је сишао са Очевог престола на земљу да пронађе човека. И тражећи га сишао је све до ада. Свети Јован Златоусти о томе каже: „Адам сагреши и умре. Христос не сагреши али умре. Зашто? Пошто је Адам сагрешио и постао дужник смрти, ђаво га је држао заробљеног. Христос дође и положи смрт своју у корист заробљенога, да би га ослободио окова смрти.“
Христос, васкрсење и живот. бива погребен: „Тебе, Живот, положише у гроб, Христе, и ужаснуше се војске анђелске, славећи Твоје снисхођење“. певамо на Статијама на Велики петак. Ад прими у себе Даваоца живота, а сила његова се одузе. И не хотећи то, ад отвара своја врата и мртви бивају ослобођени. Свети Григорије Палама каже да је Христос сишао у ад. јер је било потребно да се јеванђеље објави и онима који су се онде налазили. Било је потребно да се и њима открије икономија божанске љубави. да им се подари ослобођење од ропства демонима, освећење и обећања будућих добара.
Нека бисмо, гледајући Господа уздигнутог на Крсту. разумели да се онде нашао због наших сагрешења. Па, ако је Он прихватио да ради нас буде распет, одлучимо и ми да будемо распети с Њим, ради нашег спасења. А сараспетост са Христом значи клонити се свакога греха. Будимо погребени са Господом да бисмо са Њим и васкрсли, е да бисмо вечно појали љубави Његовој.
Рубрика: Uncategorized
