Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 7. Преполовљење: Учење Христово
Христос након Свога крштења отиде у пустињу, где је у посту и молитви провео четрдесет дана. На крају ових дана, Господ се суочио са три ђаволова кушања. Након тога, Господ се враћа, позива Дванаесторицу да га следе, и почиње да обилази Галилеју проповедајући у синагогама и у храму[1] о различитим празницима.
Један такав празник био је и празник Сеница. који је прослављан да се Јудеји подсете чудесног спасења којим их је Бог спасао током њиховог путовања ка обећаној земљи. Током трајања празника Јудеји су боравили у сеницама[2], које су, с једне стране, символизовале Божије предводништво у пустињи у виду светлосног облака, а с друге их подсећале на начин на који су онде боравили. Према светим оцима светлосни облак је символизовао Христа, па се и празник Сеница односио непосредно на Њега.
Усред овог празника који је трајао седам дана, Господ се појавио у храму и поучавао народ божанском учењу, које се толико открило кроз Његову Личност, како нас извештава јеванђелист Јован. Овај догађај наша Црква прославља у дан који преполовљава време између два велика празника (Васкрса и Педесетнице), ослањајући се на слово јеванђелисте: У половини Празника. Врло је карактеристично и то што икона, коју користимо на празник Преполовљења, изображава Христа који поучава у храму.
Слушаоци Христови признаше да ниједан човек никада није говорио као Господ, а ово је зато што је Христос сам Бог, који својим поучавањем открива људима тајну Свога божанства. У данашњој и наредној беседи покушаћемо, дакле, да укратко видимо шта проповеда Христос о самоме Себи.
* * * * *
На почетку треба да кажемо да је Господ говорио као Онај који има власт, а не као књижевници. Тако, сваки пут када говори о Себи, започиње речима: Ја сам. Христос је ово могао да чини јер је Он Истина и Премудрост Божија.
Израз ја сам, Господ први пут користи у разговору са Самарјанком. Када Самарјанка у једном тренутку каже Христу: Знам да долази Месија звани Христос, Он јој одговори: Ја сам (Месија) – који говорим с тобом.
Реч Месија је јеврејска и значи: онај који је помазан – Помазаник. Господ је помазан Духом Светим. како каже апостол Петар. говорећи у Корнилијевом дому: Исуса из Назарета, како га помаза Бог Духом Светим. Василије Велики истиче да име Христово представља исповедање свецеле Свете Тројице, јер објављује и Бога који помаза, и Сина који би помазан, и Помазање, тј. Духа Светога.
Господ је Помазаник.једини Христос по природи, који је дошао у свет да човека учини, по благодати. помазаником (христом). Тако Црква наша поје: „Разумевши долазак Твој у последња времена, пророк узвикну: Чух реч Твоју, Господе силни, да ћеш спасити помазанике Своје који ти долажаху.“ Дакле: Богочовече Христе, пророк Авакум разумевши долазак Твој, који си припремио и који си остварио у последња времена оваплоћењем Својим, рече: „Чух силу божанства Твога, Господе, јер си дошао у свет да спасеш оне који су након светог крштења светим миром помазани.“
* * * * *
Следећи пут Христос је говорио о Себи у граду Капернауму, у Својој беседи о светој евхаристији. Рече тада Господ: Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети. Мало пре ових речи Христос се обратио Јудејима: Отац мој даје вам истинити хљеб са неба. Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету. Настављајући беседу, Христос јасно говори да је хлеб Божији који храни свет Он сам.
Свети Златоусти каже да је Христос сваки пут, када се припремао да говори о тајни свете евхаристије, прво говорио о Своме Божанству наглашавајући: Ја сам хљеб живота. Он Себе назива хлебом живота.јер нам Он пружа и садашњи и будући живот.
* * * * *
Богоносни оци поучавају да је Исус Христос хлеб небески, кога је Бог Отац послао у свет као Спаситеља и Искупитеља човековог. Зато они који се причешћују Пресветим Телом Христовим, оживљавају и крећу се ка вечном животу, по речи Његовој: Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек.
Нека би дао Бог да сви неосуђено кушамо од овога хлеба живота, тј. од Тела и Крви Господње и да са Њим уђемо у Царство небеско.
НАПОМЕНЕ:
Рубрика: Uncategorized