Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 6. Крштење Христово
Сретење Господње се збило када је Христос навршио четрдесет дана и зато га прослављамо четрдесет дана након Божића, тј. другог фебруара[1]. У међувремену, између овог догађаја и крштења Христовог које се догодило када је Господ навршио тридесет година, свети јеванђелисти помињу још два догађаја из живота Богочовека: бекство у Египат и присуство дванаестогодишњег Исуса у храму.
У храму је Господ открио део Своје божанске мудрости. која је учитеље Закона задивила и зачудила, пошто нису веровали да је Христос у суштини Премудрост Божија. Заправо за Јудеје уопште реч Христова је била саблазан, док је за нас верне премудрост Божија, као што говори апостол Павле: Христос нам постаде премудрост од Бога. Пређимо, међутим, сада на догађај крштења Христовог.
* * * * *
Јеванђелист Марко пише: У оне дане, када је Часни Претеча проповедао у пустињи, дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти Гa Јован у Јордану. И одмах излазећи из воде видје небеса гдје се отварају и Дух као голуб силази на њега. И глас дође с неба: Tu cu Син мој љубљени који је по мојој вољи.
Крштење Христово назива се Богојављење, тј. јављање Бога. То је јављање Тројичног Бога. Како каже отпуститељни тропар празника: „У Јордану када си се крштавао, Господе, показало се поклоњење Тројици.“ Међутим, и крштење сваког верног такође је Тројично Богојављење.
Као што је првобитно стварање човека било јављање Тројичног Бога, тако је и његово ново стварање Богојављење Тројице. По речима богоносних отаца, светим крштењем Отац нас изнова створи, кроз Сина бисмо поново створени, а Дух Свети нас оживе. Након трећег погружења онога који се крштава, свештенослужитељ подиже крштенога из воде, сада просвећеног светим крштењем, и Светом Тројицом изнова створеног.
* * * * *
Крштење Господње у Јордану, од Часног Претече, јесте чин на коме се заснива света тајна крштења. Догађа се, наиме, оно што се догодило и са Пасхом, када је Христос, будући да је савршио обе Пасхе. окончао јудејску и установио нашу. Тако је и са светим крштењем: пошто је испунио јудејско, истовремено је установио крштење Цркве.
Када се Христос крстио, отворила су се небеса и Дух Свети дође на Њега. Свети Златоусти каже да: „И у крштењу нас самих, Христос шаље Духа Светога, који нас позива у нашу небеску отаџбину. И не зове нас тек тако, већ са највећом чашћу. Јер нас није учинио анђелима или арханђелима, него нас изабра за синове Божије.“
Свети Григорије Палама, коментаришући то што се збило када су се по Господњем крштењу отворила небеса каже: „Свето крштење су врата небеска, која онамо (тј. на небеса) уводе све који се крштавају. Зато Јеванђелист Матеј није рекао ‘отворише се небеса’, већ отворише му се (односно Христу) небеса. А све ово што се Христу догодило, догодило се нас ради. За нас су се затим, кроз Христа. отворила небеса и отворених врата чекају наш улазак.“
Тајном светог крштења, Бог нас позива у небеску отаџбину и жели да немамо ничег земаљског у себи и да са земаљским немамо ништа.
* * * * *
Христос се крстио у Јордану да би човека вратио у рај одакле је био изгнан после своје непослушности. Овај наш повратак у Царство Божије бива светим крштењем. Као што на дан Богојављења. појемо: „Кроз погружење, наш узлазак к Богу бива“. тако и силазимо у крстионицу и узносимо се на небо.
Међутим, свето крштење није довољно ако након ове тајне не живимо на начин једнако вредан колико и овај дар Божији, ако врлинским животом и чистим исповедањем не одржимо наше свето крштење чистим. Свети Григорије Палама пише да, као што се кроз Адама на његово потомство пренела клетва, тако кроз Христа прелази благодат вечног и небеског живота на све оне који су од Њега изнова рођени. Зато је небо отворено, да њих прими, онолико колико се потруде у вери и свакој врлини, и тако постану сунаследници Христови примајући славу Његову. Нека би сви ми живели тако да искусимо овај божански дар.
НАПОМЕНЕ:
Рубрика: Uncategorized
