Како се Бог гневи? Како ми треба да се гневимо? – Свештеномученик Данил Сисојев
Прочитајте одлично објашњење онога што збуњује многе од нас – како се Бог гневи, да ли Њега обухвата гнев и јарост исто као и нас људе? Како ми треба да се гневимо? На кога да се љутимо? На сва ова важна питања одговара велики мисионар Цркве, Свештеномученик Данил Сисојев.
* * *
„…Треба да памтимо да и Бог има гнев и јарост, међутим, Његов гнев и јарост не представљају страсти, не представљају пориве који обухватају Његов разум. Како је говорио Свети Јован Златоуст у тумачењу 6. Псалма: ‘Немој мислити да се Бог гневи слично људима, да поседује јарост као и људи, тако да Његова воља и осећања бивају оковани’. Знате како грешни људи упадају у такво добровољно безумно стање. Не, Бог не упада у таква стања, међутим, Бог мрзи грех и и одбацује га и управо у том смислу Бог поседује гнев и јарост.
Он са јарошћу одбацује грех, Он га мрзи и ако човек сам себе поистовећује са грехом, онда спаљује и самог човека који се у том греху налази. Ово је јако важно да се запамти јер постоји јако много људи који покушавају Бога да представе као неку несхватљиву силу, безличну силу. Хајде да се присетимо догађаја из Јеванђеља када је Бог то показао у лицу Христа Спаситеља.
Да ли је Христос имао стања гнева? Сећате се? Када је ушао храм, шта је урадио? Он је направио мали погром тамо, преврнуо клупе, новац је падао на све стране, трговци су добили бичем, бикови су мукали док их је избацивао из храма. Заиста, овде је био очигледно показан гнев. Међутим, да ли је то била страст? Не. Схватате? Видимо да Христос изнутра није кипео од гнева, иако је одбацивао грех са јарошћу. И то јако строго. Ово је важно да се запамти, јер неки људи говоре да старозаветне представе о греху не постоје у Новом Завету, тобож Бог је само љубав. Ова представа противречи Светом Писму Новог Завета.
Бог нема страст гнева, али Он поседује активно одбацивање греха, у томе је разлика. Заиста, Он може да се разгневи на човека, може да се гневи на њега, чак да буде у јарости против човека, али та јарост и гнев нису попут наших, неко тупо кључање страсти, да нам се закрваве очи, да не видимо човека…
И код нас гнев може и треба да дође на своје место. Ви знате да хришћани не треба да униште свој гнев? Хришћани не треба да униште свој гнев зато што је то богомдано својство душе, духовни имунитет. Само што гнев треба да буде правилно оријентисан, схватате? Треба да буде усмерен на оно што нас удаљује од Бога, за то је гнев и одређен.
Постоје заиста и људи који користе различите окултне методе, различите далекоисточне и неоплатонистичке методе тако да у принципу могу да униште ово осећање, то је заиста могуће. Човек онда заиста, по речима Пушкина, ‘и на добро и на зло гледа равнодушно’. Међутим, то није идеал хришћанства, већ пре супротно. Хришћанство не сматра да човек треба да постане балван. Хришћанство сматра да човек треба сва своја својства да постави на њихово место, све оно што му је Бог дао. Осим греха, који нема своју сопствену суштину, грех и не постоји у суштини, он представља неправилно коришћење онога што је добро.
Исто то важи и за гнев. Шта би била правилна употреба гнева? Почињу да нас наговарају да идемо на пијанку. А ми одговарамо да нећемо. Они настављају да нас наговарају: ‘Зар нас ти не уважаваш, чим не желиш да идеш са нама?’ Овде се треба разгневити и рећи: ‘Нећу да идем и крај. Не уважавам пијанство’. Постоје ситуације када те вуку у зло и тада је потребно да се користи гнев, он је попут имунитета. Имунитет има различите форме, обично када смо потпуно здрави имунитет код нас дрема. Појављује се мала болест, мала прехлада, онда се он мало и подиже. Међутим, када постоји снажна болест, онда и имунитет почиње нагло да избацује бела крвна зрнца, појављују се фагоцити који почињу да нападају ћелије бактерије, итд. Чак се и температура човека подиже јер се дешава борба у човеку. Тако је и гнев потребан да би то духовно зло које у њему постоји он рушио, спаљивао.
Ово је важно да се запамти јер неки мисле да су гнев и љубав несместиви? Не, потпуно су сместиви и томе треба да се учимо од Кога? Од Бога.
Схватате зашто су опасне неправилне представе о Богу? Схватате зашто? Ви ћете се онда према томе и руководити! Ако будемо веровали да је Бог таква каша, неки деда Мраз који само дели поклоне свима, онда ћемо се према деда Мразу и руководити, желећемо да будемо налик на деда Мраза. И тада нам ништа неће поћи за руком, јер ће половина својстава наше душе бити непотребна.
Схватате? Хришћанство прихвата целог човека, само без зла. Не постоји ни једно својство људске личности које би било греховно само по себи. Чак и гордост има добро предназначење, знате за то?
Потребно је да се гордимо над демонима, човек треба да се гордии над демонима, схватате? Горди се тиме што је хришћанин, хвали се Богом! Да ли се могу хвалити Богом? Изволи, хвали се колико хоћеш! Како је написано: ‘Ко се хвали, нека се хвали Господом, зато што Га зна и поштује’.
Нека се демони боје, а ми да знамо Бога. Ако прочитате прву посланицу Апостола Јована Богослова, видећете тамо апсолутно, из угла света гледано, горду фразу: „Ми знамо да смо од Бога и да сав свет у злу лежи“ (1 Јн. 5:19).
На тај начин, свака страст заправо представља извитоперење неке предивне добре особине. И штавише, што је снажнија страст то она бољу особину извитоперује…“
Тумачење Шестопсалмија, 37 псалам
Рубрика: Наслеђе оца Данила
