Пар речи о ‘супер, најчистијим’ православцима (ВИДЕО)
Погледајте одличну анализу данас распрострањеног феномена – површног и гордог односа према Цркви и сопственом спасењу. Многи ревнитељи који немају духовни разум, (али имају гордости у изобиљу), олако верују разноразним клеветама које на интернету о епископату и свештенству Цркве шире расколници и тим поверењем убијају себе и људе око себе који им верују. За нас је важно да свештеник Георгије Максимов овде анализира и омиљени канон свих расколника, показује сав бесмисао њиховог тумачења. Искрено препоручујемо да проследите људима из своје околине за које знате да могу да их поколебају тврдње и клеветања разноразних расколника који су ‘истинити православци’, који су ‘у егзилу’, итд.
Рубрика: Мисионарска литература
Не бих тако лако делио епитете расколника у случају владике Артемија. Он је потпуно неканонски свргнут и дословно прогнан из своје епархије. И анатемисан. Што је сулудо. Рећи да је требао да се брани судским процесима је опет глупо, јер би му судили они који су га и оптужили, дословце по народној ,,кадија те тужи, кадија ти суди“. Са друге стране, позвао је народ да не иде код већине осталих епископа, који, руку на срце, раде на унији са Ватиканом и издали су сопствени народ. Објективно гледано, ја не могу да одем код владике Атанасија по савет, с обзиром да је изјавио ,,каноне мачку о реп“ – типичан пример како ђаво у човеку изврће и највећу његову врлину претвара у највећи грех. Додуше, то не значи да могу и својевољно да га изопштим, јер немам увид ни у његов ум, нити срце.
Дакле, ми заиста имамо на неки начин раскол у Цркви, и то проузрокован од стране безмало свих епископа: што непоштовањем канона, што непромишљеним одлукама, што ћутањем. Ваистину су свети оци били богомудри када су указивали да је то најстрашнија ствар која се у Цркви може десити.
Ко је, на крају, крив? Сви. Од оног најмањег, до оног највећег. Стога СВИ требамо да затражимо опроштај од оног стварног Највишег, место да, као наши прародитељи, Адам и Ева, упиремо прстом и узрок тражимо у оном другом. Једино тако ћемо стићи некуд, ако се и не деси на општем, а оно барем на личном плану.
Извините, Ви сте овде покушали да разводните тему и да очигледну чињеницу да је бивши еп. Артемије у расколу замаглите некаквим расуђивањем о свеопштој кривици.
Зашто су чеда Цркве, једине истинске Цркве на овим просторима, СПЦ, људи који се труде на свом спасењу крива за одлазак групе монаха у раскол?
Знате, мало је лицемерна и смешна сва та ‘борба са екуменизмом’ од стране групације око поменутог бившег епископа који се исто тако сликао са ркц, протестантима, имао сусрете са њима, једном речју све оно за шта сада, када су сетили да је екуменизам проблем, оптужују СПЦ.
Нико не негира да има модерниста у Цркви, људи који дрско газе на каноне (и догмате често) али Црква није зато престала да буде Цркве.
И границе зато нису престале да буду границе, и да се тачно зна где је раскол, а где Црква.
Чак и да је учињена неправда, да није урађено све по правилима, зар би он био први пример у историји Цркве да је тако?
Зар је Свети Нектарије Егински коме је учињена неправда оснивао паралелне структуре, ширио своју ‘епархију у егзилу’?
Или се смирио и препустио Ономе Који заступа праведника?
И шта се догодило на крају?
Нешто бивши еп. Артемије није имао стрпљења да иде тим путем, већ је кренуо путем раскола, на жалост…