Да ли схватате колика је слава бити сарадник Христов? – Свештеномученик Данил Сисојев

Желимо да вам за осмогодишњицу рада нашег мисионарског центра, на празник Богојављења, поклонимо беседу нашег небеског заступника – оца Данила Сисојева. У беседи на тему којој је посветио главном служењу свог живота, можете да видите колика је била његова љубав према мисији, а истовремено колико је мисија свето и узвишено дело. Нека да Господ да и у нашој Цркви, у времену испред нас буде све више људи који имају такав дух, такву љубав према Богу. Јер само је у таквим људима нада да ће се ситуација у нашем народу изменити.

* * *

Честитам вам свима празник Господа Бога Духа Светог!

Данас је за нас посебан дан, ове године смо формирали ‘Православни мисионарски покрет светог Пророка Данила’. Као што знате, при нашем храму делује школа припреме православних мисионара и данас ће наши мисионари добити благослов Свемогуће Тројице на проповед неповређеног учења Христа Спаситеља по целом свету. И то није случајно. Ради се о томе да су се дан након силаска Светога Духа, Апостоли сабрали у горњој соби на Сиону и жребом поделили међу собом цео тада познати свет. А затим су већ отишли на проповед Светог Јеванђеља по целој васељени, до крајева земље.

Њихово дело, дело Апостола није завршено до данас. Ви знате да управо од мисионарске делатности зависи крај света? Јер Господ је рекао ‘када буде проповедано Јеванђеље за сведочанство свим народима, тада ће наступити крај’. У неком смислу, ми данас припремамо анђеле апокалипсе, веснике краја, људе који ће донети неповређену реч Божију и сабрати иза сваке ограде, иза сваког дрвета, са сваког острва, из сваког сеоцета оне људе који су предназначени од Бога за вечни живот, који траже Истину.

Они треба и да је чују кроз уста мисионара и проповедника. Наравно, нашим мисионарима је неопходна посебна помоћ од Бога.

Какав треба да буде истински мисионар? Ви мисионари слушајте, ово је јако важно. А можда и не само мисионари. Можда неко пожели да добије предивни венац  Апостола? Између осталог, венац Апостола већи је од венца Преподобног. Чак и од венца Светитеља. Можете да постанете равноапостолни, свако ко пожели, наравно.

У томе нема ограничења ни у узрасту, али постоји само један услов – Православна вера. Ако човек не чува Православну веру, не може ни да је донесе до других. А у свему осталом су путеви отворени.

Дакле, какав мисионар треба да буде? Мисионар, као прво, треба да буде предан Господу Исусу Христу до смрти. Како говори Апостол Павле, тај истински образац за мисионара: ‘Ко ће нас одвојити од љубави Божије? Ни смрт, ни живот, ни садашњост, ни будућност, ни дубина, ни висина, никаква твар не може да нас одвоји од љубави Божије.’

Суштина мисионарења је да човек љуби Бога и у Њему све остале људе!

Он љуби Бога и по љубави Божијој осећа жалост Господњу, Његову милост и не може спокојно да гледа на то како се други људи потапају у пучину зла, да други људи одлазе од Бога у бездан пропасти. Мисионар не може спокојно да гледа на то. Ако човек на то спокојно гледа, ако му је свеједно што други људи гину, он није мисионар, а ни хришћанин.

Мисионар је дужан да, чувајући свету, неповређену веру, памти да до краја веру он никада и неће познати, зато што је дубина вере толика да чак и Анђели на небесима када виде срж наше вере, у ужасу крију лица своја огњеним крилима, зато што они не могу да гледају на срце наше вере, јер срце наше вере није теорија, већ Животворна, нераздељива Тројица – Отац, Син, Дух Свети.

И пред лицем Свете Тројице, мисионар такође, наравно, у ужасу скрива своје лице и говори: ‘До краја веру ја никада нећу моћи да познам! Ја знам Никејски Символ, знам тајну Бога, ја се спуштам у њу све дубље и дубље.’

Истински мисионар се никада неће уморити од удубљивања у свом срцу у тајне Светог Писма. Зато ми и тражимо од мисионара да сваке године, сваке године, они свештену, најчистију реч Божију прочитају, пишући огњеним прстом Светог Духа на свом срцу. Зато што мисионар који не чита Писмо представља контрадикцију у појму, сложићете се?

Мисионар треба да буде обузет Божанским огњем љубави, треба да чува свете заповести Божије и себе да чува у чистоти од сваке нечистоте тела и духа. Дужан је да стреми ка светости.

Зашто сте ви мисионари? Ви сте користољубиви мисионари. Мисионар који не жели корист за себе је контрадикција у појму. Мисионару је потребно Царство! Не просто Царство, он тамо жели трон, у Царству Божијем зато што су за мисионара одређени посебни, највиши венци у Царству Небеском.

Није случајно да у Евхаристијском канону нема помињања, чак између осталих, Преподобних. Али помињу се Мисионари. О монасима скоро ништа није написано у Светом Писму, а о мисионарима јако много. Зато што мисионар добија несхватљиву, огромну награду. Како је говорио Свети Јован Златоуст о духу највећих Мисионара, Петра и Павла. Говорио је да су они као небеске планине и говорио је да ће сам Рим да падне онда када у се дан Васкрсења велике планине подигну из земље.

Апостоли Петар и Павле, који својим моштима почивају у Риму као највеће небеске планине. И њихова награда је толико велика да се не може ни сагледати.

Како је говорио наш савременик, Преподобни Јустин Поповић, говорио је да када је гледао на Апостола Павла, видео је да је Апостол Павле виши од Серафима. Он је ово говорио не теоријски, он је имао искуство личног сусрета са Апостолом Павлом и Серафимима, Сергејем Радоњешким, Јованом Златоустом, као што се то дешава код сваког човека који се налази на граници светова.

Дело мисионара је да хода границама светова, да се не упрља овим светом. Ради се о томе да се мисионар налази између три света. Сам он је из света људи, али је он живо Писмо Господа Исуса Христа. Он је живи дах Светога Духа. У њему Дух Свети дише, делује, усмерава га на сваку истину, подсећа га на све што је обећао Спаситељ.

Сећате се, знате одакле је ово? Ми смо заједно изучавали ове речи. ‘Послаћу вам Утешитеља, Који ће вас подсетити на све што сам вам говорио’. Он је ово рекао сваком хришћанину, наравно, пре свега ономе који носи животворну, свету реч за све народе земље. Зато је мисионар, као живо писмо Христа, посланик Божији на земљи! Посланик Цара Небеског, у сред царства ђавола. Он је овца међу вуковима, али овца на чијој кожи ломе зубе сви вукови. Тим пре, главни вук, ђаво.

Мисионар је човек који од ђавола отима плен из његових чељусти. Цар Давид, када је био прости пастир, када му је лав отео овцу из стада, стигао је лава, хватао га за гриву, отимао овцу, а самог лава убио. То је слика мисионара. Мисионар трчи у логор ђавола, он иде у џамију, секту, идолиште.

Он иде на сабрање незнабожаца и богобораца и тамо објављује не своју реч, већ неповређену реч Господа Исуса Христа и на тај начин, спасава људе од ђавола. Отима их из области нечистоте и уводи у предивну светлост. У томе је предивно дело мисионара.

Зато мисионар често има прилике да се сусреће са сатаном и његовим нечистим силама. То је нормално. Међутим, мисионар као писмо Христово, снажнији је од ђавола, моћнији је од ђавола, ђаво у ужасу бежи од истините речи које носи мисионар.

Зато што је наша реч није у лукавству људске мудрости, већ у јављању Духа и силе, како је рекао Апостол Павле. Мисионар зна шта је чудо, зато што чуда следе мисионара, цео живот мисионара је право чудо.

У њему се заиста испуњавају сва Јеванђеља и он види колико је жива ова реч, колико је заиста делатна. Мисионар је весник краја, он овде нема град, нема отаџбину, он је странац и дошљак, али није странац и дошљак Светима. Он је свој за Светитеље и свој за Бога.

Он је утврђен на чврстом темељу Христа, Крајеугаоном Камену и стоји на темељу Апостола и Пророка и заиста је њихов наследник и следбеник у директном смислу, иде њиховим трагом, да би добио њихову круну, да би добио њихову награду.

И како је рекао Господ: ‘Ко прими Мог посланика у име тога што је Мој, неће изгубити своју награду. Чак и ако неко напоји мисионара чашом хладне воде, неће изгубити своју награду. Видите каква је награда за проповедника који носи реч Бога тамо где не желе да је чују!

Много код нас говоре о мисији, мисијом називају оно што мисија није. Када долазите својима, хришћанима да им говорите о Христу, ви сте катехизатори, учите људе ономе што су дужни да знају. Ви једноставно испуњавате недостатке њиховог духовног образовања. Али ако идете онима који не желе да знају [за Христа], онда сте мисионари!

Онда сте истински војници Христови, код којих је оружје истине у обе руке. Како Апостол Павле описује мисионара као неког самураја, са оружјем, са два мача. Знате, то је највиши облик борбе, борба са два мача. Зато мисионар има два мача, у десној и левој руци. Мач речи Божије и мач заповести са којима се не боји да њима одсеца дебелост овог света, да би отео из ђаволових чељусти нове и нове душе. Он одлично памти да је човек који спаси, који обрати човека од његовог злог пута, спасио душу од смрти и покрио мноштво грехова.

Да, ми имамо много грехова. И мисионар не треба да се боји зато што је некада чинио много грехова, он треба да прекине да чини грехе и покопа их чиме? Обраћањем неверујућих у хришћанство! Обраћајући туђинце Христу! Обраћајући људе који не знају Свемогућем Господу! Враћајући секташе назад, објављујући неверујућима, онима који не знају животворну реч, обраћајући оне који не знају за љубав, обраћајући људе који не знају за истинску срећу – тој срећи, отимајући људе из депресије у надање на Бога, отимајући људе из слабости у силу.

Мисионар је светлуцави мач Исуса Христа, којим Господ сабира Своје.

Даље, мисионар памти да је његово дело да објави реч Божију у неповређеном облику! Не сме се додавати ни одузимати ништа речи Божијој! Ако си додао тој речи нешто своје, реч је престала да делује! Ако си одузео нешто од речи, на небесима су твоје име избрисали из Књиге живота. Сећате се шта је написано о томе? Ко дода или одузме, шта ће се догодити? Ко дода речи, томе ће Господ додати ударце, добиће чашу гнева коју Господ обећава. А ко одузме нешто од речи Божије, њега ће Господ избрисати из живота, из Царства Небеског.

Мисионар јавља неповређено Јеванђеље, зато нема права да говори ни о чему осим Господа Исуса Христа. Наш истински мисионар је говорио: ‘не желим да знам ништа осим Господа Исуса, притом распетог!’ То је говорио истински мисионар. Како се звао? Апостол Павле!

То је истински знак мисионара. Мисионар увек на себи носи знак тог живота којим живи. Знак Часног и Животворног Крста. Он је сараспет Христу и умро је за свет. Он је сателесник Христу, он је Христоносац.

Крст је знак победе над смрћу, знак Искупљења и Страдања, али је Крст још и знак краја света, сећате се? Када наступи крај света, знаћемо за њега, када се на небу разгори Крст. Мисионар убрзава Царство Божије, он убрзава, да брже наступи Царство, да брже сабере све Христу, да на крају сви васкрсну у телу. Зар може нешто друго хришћанин да жели? А мисионар приближава, не само да жели, не само да се моли ‘да дође Царство Твоје’, он се труди да га приближи, али не уз помоћ зла већ љубави, сабирајући људе за Царство.

Да ли можете да замислите колико другова има мисионар? Он има другове на земљи, сви које је он обратио су његови другови. Шта мислите, да ли ће они заборавити на њега у вечности? Тешко, зар не? Замислите, да ли може спасени човек пред троном Господа и Судије да заборави на онога ко му је помогао у спасењу? То је немогуће, слажете се?

Мисионар има много пријатеља и на небу. И блажени духови који се брину о мисионару. Мисионар се труди заједно са Анђелима чуварима других људи, који ако су људи крштени а отишли у секту, плачу што су ти људи погинули за Бога. Он сарађује и са Анђелима читавих народа. Знате да сваки народ има свог Анђела чувара? Мисионар сарађује са њима, јер се и они труде да људи  о којима брину приђу Христу. Сарађује и са Светим угодницима Божијим.

И главно, сарађује са нашом Светлоносном Царицом, са Небеском Царицом, Пречистом Богородицом. Био је случај када је један Алтајац ловио рибу на језеру и изненада је видео белу Владарку Алтаја Која је ишла над водама језера и рекла му: ‘Шта радиш? Устани, баци те мреже и иди тамо где ти кажем, јер се тамо налази Макарије, који ће ти рећи све шта треба да радиш. Схватио си?’ Он се уплашио и пита. ‘Који Макарије? Како да га препознам?’

Устао је, кренуо, како му је рекла Бела Владарка Алтаја, долази Макарију који седи у молитвеном дому и говори о Христу. Прилази и пита: ‘Где је Макарије?’ Показују му, он прилази, али у трку пролази мимо њега, долази до леве стране Царских двери и пита: ‘Зашто је овде Владарка Алтаја насликана?’ Она је Сама позвала Алтајца преподобном Макарију Глухареву, да би одбацио незнабоштво и пришао Христу. И оваквих примера има јако много.

И најважније је да је мисионар служитељ најдревније замисли Свете Тројице. Знате када је било замишљено мисионарство? Када још није било света, Господ је планирао мисионарство. Ради се о томе да је Бог Отац створио овај свет за Свог Сина, да бисмо ми били деца Божија.

А како можемо да будемо деца Божија? Само кроз Сина Божијег, Господа Исуса Христа. Зато је Господ одлучио да Светим Духом призове Себи људе у Своје Царство. И Он је знао ко ће ући у Царство Божије, зато што воли истину. Исто тако је од почетка знао и ко све неће хтети да уђе у Царство Божије. Не зато што Христос то не жели, Христос жели спасење свима! И Отац Небески жели спасење свима. Међутим, знао је за људе који не желе истину.

Богу је било угодно да пошаље Своје посланике који ће донети Јеванђеље Исуса Христа до краја света. И ми знамо да служба мисионара не може да се испланира, прогнозира. Мисионар живи у десној руци Бога Оца. Бог Отац га окреће где треба, приводи му људе када је потребно. Знате, по себи знам да када касним на службу или неки сусрет и размишљам: ‘Зашто је овако? Гунђаш и говориш: ‘Какав си ти лош човек, оче Данило!’

И док тако мислим, сусрећем се са човеком. Био је случај када сам каснио на службу и наишао сам на човека који је желео да се убије. Случајно сам видео и човека кога су хтели да увуку у секту. Ви знате  да је ‘случајност’ друго име за Промисао Божији, зар не?

Тако и сви мисионари живе, живе у руци Божијој. Бог их користи као Своја оруђа ради велике Своје славе. Да ли схватате колика је слава бити сарадник Христов?

Не просто чедо Божије, већ директни сарадник Светог Духа, постати Духоносац и стећи нетрулежни венац и светост. Нека Господ Дух Свети сиђе не само наше мисионаре, већ и на све наше парохијане који служе Богу Свемогућем и стреме Божанској љубави!

Нека вас спаси Господ!

Превод са овог видео-снимка

Кључне речи: featured

Рубрика: Из искуства мисионара, Наслеђе оца Данила