О чудној и бесмисленој вери модерниста у слабог Бога – Свештеник Георгије Максимов
Предлажемо да прочитате два сјајна одговора оца Георгија Максимова на уобичајене софизме који се данас могу чути (врло често, скоро непрестано) из уста модерниста чија наводна брига о људима који су ван Цркве, заправо крије жељу да сакрију истинито учење Цркве и понуде своје јеретичке верзије. Уместо да учине нешто реално ради спасења тих људи о којима су тобож толико забринути, они желе да пољуљају и да сакрију учење Цркве својим измишљотинама. Зато је важно да прочитате расуђивање оца Георгија Максимова који погађа суштину.
* * *
Ево шта ми није јасно. 33. година. Силазак Светог Духа, појављивање Христове Цркве. Јеванђеље се проповеда у Јудеји, Римској империји, постепено прелази у Африку, Грузију, Индију. Дакле, 33. година – постоји Црква Христова, али о њој реално може да чује само становник Римског царства, а шта је са другим народима? Зар од 33. године, од појаве Цркве, они аутоматски иду у пакао пошто нису били у Ковчегу Спасења у време када је Ковчег постојао? Зар је све који су били у стању да се спасу, Господ окупио у том тренутку у Римском царству? Мени се чини да такве људе очекује другачији суд…
Као прво, Господ је управо и слао Апостоле у мноштво народа, између осталог, међу оне који су живели далеко ван граница Римског царства.
Као друго, шта је тешко да се поверује у то да Бог Својим промислом приводи све оне, за чија је срца знао да су спремни да поверују, у места где ће проповедати Апостоли? Одакле је уопште настала та идеја да огромна већина људског рода мора да се спаси? Зар Христос није назвао Цркву малим стадом? Да, хришћанин треба да верује да Свемогући и Свеблаги Бог промишља о сваком ко Га истински тражи и приводи таквог човека истинској вери. Све такве, до последњег, Он ће довести у Цркву, не губећи никога.
Погледајмо, међутим, каква се алтернатива нуди овој вери. Они који постављају овакво питање нам предлажу да поверујемо да су, тобож, постојали ‘полинезијски праведници Чамбе-Јамбе’ које Господ из неког разлога није привео у Своју Цркву.
Питање је: зашто? Јер Он свима жели да се спасу и да дођу у познање истине, како говори Апостол. Зашто им Он онда није пружио такву могућност? Ето, једног африканца, етиопског евнуха, Он је привео апостолској проповеди и Крштењу, а није имао снаге за друге африканце, типа, тако нешто? Том истом евнуху је Апостола Филипа, Дух Свети пренео ваздухом тренутно, како се говори у Делима Апостолским. Шта дакле, Дух Свети може тако да учини само на кратким дистанцама, до неколико десетина километара, а рецимо, у ту исту Полинезију да пренесе – то је већ за Духа Светога тешко?
То јест, под предлогом измишљених и нигде, сем у машти, виђених полинезијских праведника, нама предлажу чудну и бесмислену веру у слабог Бога, Који просто није имао снаге да распротрани Цркву ‘како треба’ и зато ми сада треба да измислимо неку другу варијанту спасења, без Христа и Његове Цркве, да бисмо некако поправили грешку коју је Бог допустио.
Па да, наравно, и Његову Реч треба поправити, чиме се фактички и баве присталице ове идеје. Христос говори: ако се ко не роди од воде и Духа, неће ући у Царство Божије, а ми треба да му кажемо: па не, Господе, Ти си заборавио на Чамбу-Јамбу кога смо измислили! Како ће он, полинезијски праведник, о коме се ниси побринуо да га приведеш у Своју Цркву? Наравно да ће он ући у Царство Божије, Ти једноставно то ниси узео у обзир!
Или Апостол Петар говори да осим Имена Исуса Христа нема другог имена којим бисмо се могли спасити, а ми говоримо: па шта је са тобом, Апостоле! А на Чамбу-Јамбу ниси мислио? Па он није знао за Име Христово, а по нашим прорачунима мора да се спаси! Тако да ћемо и тебе поправити.
Или Апостол Павле пише да човек који се предаје јереси, Царство Божије неће наследити (Гал. 5:21-22), а ми треба да му кажемо: ‘Не, не, Павле, ниси узео у обзир да не могу сви јеретици да буду удубљени у своје лажно учење, па и уопште, међу њима има много једноставних и милих људи, тако да ћемо морати и тебе да поправимо! И тако све остало. Ја искрено не схватам, по чему је ова чудна и бесмислена вера у слабог Бога боља од хришћанске вере у Свемогућег Бога Који свима даје могућност да се крсте у Његовој Цркви, свима који искрено траже истину?
А ако је у неком временском периоду број таквих трагалаца мали – онда то није Божија кривица, већ последица избора који су људи направили у свом срцу – да траже истину или да траже оно што им одговара.
Шта одговорити људима који говоре да се тобож не сме учити о томе да ван Цркве нема спасења, јер то значи да ми судимо уместо Бога?
Присталице лажног учења о спасењу ван Цркве пребацују са болесне на здраву главу. Заправо људи који говоре да ван Цркве нема спасења не одлучују ништа за Бога, већ само понављају оно што је Бог ВЕЋ одлучио и што је у Свом Откривењу ВЕЋ саопштио. И управо људи који споре са богооткривеном истином, одлучују уместо Бога, поправљају Бога, а понекада и директно говоре да је Он, тобож, слагао из педагошких циљева, тако, једноставно да би уплашио је говорио о казни, а заправо ће све помиловати.
Поражавајуће – речима да ‘нећемо одлучивати уместо Бога’ прикривају управо своје стремљење да одлучују уместо Бога и упркос речи Божијој. Рекло би се, шта је једноставније, наведите где је у Писму написано: ‘онај ко се предаје јереси ће наследити Царство Божије’ или ‘ко поверује у Јеванђеље и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, такође ће бити спасен’, итд.
И ми ћемо одмах поверовати и вероваћемо исто тако. Међутим, не можете да наведете, зато што знате да тако нечега нема у Откривењу, штавише, постоје директно супротне речи које ви предлажете да одбацимо ради вашег мишљења.
(одговор на 55. и 56. питање)
http://yurijmaximov.wixsite.com/pravoslavie/2
Рубрика: Мисионарска литература
