Мисија по домовима! (ВИДЕО)
На велики празник највећих мисионара у историји Цркве, предлажемо да погледате кратак видео о једном апостолском делу које се одвија у наше дане, на које би сви православни хришћани требало да се угледају, без обзира на то да ли припадају свештеном чину или не, без обзира којој Помесној Цркви припадају, јер је у питању дело свих нас. На ум долазе запажања једног истакнутог мисионара данашњице који је рекао: „Ако ми као Црква не будемо интензивно радили и мисионарили (заиста мисионарили, а не ограничавали мисију на предавања у парохијском дому или интернет форуме), већ и даље будемо уљуљкани као да је време православних монархија, једног дана ћемо се пробудити и схватити да се налазимо у друштву које сматра да јој Црква уопште и нимало није потребна“. Многи се питају како одговорити на такву опасност, како спречити све веће гурање Цркве на маргине. Овај снимак даје одговор, погледајте!
Рубрика: Видео, Христови мисионари
Својевремено сам читао о некој анкети према којој људе овакав вид мисионарења иритира и одбија.
Опростите, али израз „нека анкета“ делује мало неодређено, јер исто тако може да се искористи и за супротан аргумент – „анкете показују да људи одлично реагују на овакву врсту мисиоанрења“. Са друге стране, у снимку се не нуди „анкета“ већ живо искуство, савремених православних хришћана који на пракси, у реалности, не теоретски, показују како изгледа испуњавање Христове заповести, а мисија је, чињеница је, једна од Христових заповести (Мт. 28:19-20).
Ако бисмо се и хипотетички сложили са закључком те анкете коју помињете, то само говори о жалосној чињеници да људе иритира досадна и нападна „мисија“ ‘Јеховиних сведока’, ‘суботара’ и других. Такви људи, на жалост, нису ни имали прилике да се сусретну са православном мисијом па да може да им се не допадне, иако несумњиво има увек и таквих људи, који не желе да чују ни помен о Богу.
Ево шта Рафаил Карелин каже:
Садржај рађа форму. Фомра која не одговара садржају изврће га изопачава и квари. Римокатолик може постати онај ко прихвати римокатоличку доктрину, протестант онај ко је чуо проповед и осетио душевни ентузијазам и неко емотивно стање за које се човеку чини да је примио Духа Светога. Човек не постаје тако лако православан, за православље је потребна тешка борба са самим собом, укљученост у живот Цркве, очишћење срца посредством аскезе и унутрашње молитве. И зато православље не може бити тако лако усвојиво као јерес секташтва која се проповеда на пијацама и улицама, на којима човека буквално нападају понудама да прими Духа Светога. Свака појава треба да извире из своје сопствене суштине, а свака биљка да израста из свога корена. Јерес, као изопачавање учења, дала је изопачене методе мисионарства, налик на популистичку пропаганду. тешко ми је да замислим хришћанског мисионара како стоји пред улазом у метро и дозива пролазнике да дођу у оближњи храм на Богослужење, обећавајући им спасење душе и успех у пословима. Причају нам о динамизму секташког мисионарења али људи са празним коферима трче брзо а са стране изгледа као да човек са пуним кофером заостаје. Али шта они могу да понуде људима из свог празног кофера? Неколико нападних фраза.Православље се проповеда кроз благодата која дотиче срца људи и зато мисионари православља треба да стичу благодат у својој души тада ће се према њима окренути народ. Без благодати биће више учитеља од ученика и мисионара од њихових следбеника. Најмоћније средство хришћанског мисионарства је храм. Православље је хришћанство првенствено литургике и аскезе. Зато је свештеник који се искрено, пажљиво и усредсређено моли у храму најбољи проповедник. Људи иду првенствено у храмове у којима се осећа сила молитве, а не тамо где красноречиво изговарају проповеди.
Што се тиче анкете, било је у вези зашто хришћанство опада на западу и та врста мисионарења била је један од узрока.
Мисао оца Рафаила Карелина уопште не противречи овом виду православне мисије о коме говоримо. Он говори о протестантским или секташким мисионарима који површно, без икаквог подвига, иду и говоре људима о Богу, правећи од тога себи каријеру у својим заједницама, извргавајући због тога руглу и целокупно Христово учење.
Где у овом видео снимку ви можете видети да су православни мисионари који се баве мисијом по домовима налик на мисионаре о којима говори о. Рафаил? Где они обећавају „спасење или успех у пословима“ како то раде секташки мисионари а то наводи о. Рафаил? Ви видите или монахе или свештенике или лаике који су дубоко у својој вери, који се редовно исповедају и причешћују.
Да ли поздрав свештеника или ђакона, лаика на вратима који пристојно говори да су дошли људима у посету и предлажу разговор личи на иритантно позивање и агитацију ‘Јеховиних сведока’? Ми не видимо никакву сличност. И шта раде мисионари? Зову управо у храм, зову на црквени живот, не предлажу да се изучава Свето Писмо по кућама или да се иде у разноразне сале одакле ће да слушају ко зна које проповеднике.
Мисао о. Рафаила Карелина је тачна и врло дубока, само не треба да се вади из контекста.
Где сте видели на овом блогу или на видео снимцима које припремамо да се говори да мисионар није обавезан да сам живи у Цркви, да сам стиче благодат којом би онда уз помоћ Божију могао да позове и ближњег у Лађу Спасења?
Значајно је да сте и сами потврдили да је анкета о којој говорите била о ‘западном хришћанству’ = различитим јересима којима се људи само одбијају од Бога. Управо о томе смо и говорили у претходном коментару и то сте сада и потврдили.
Не треба ствари да се ваде из контекста, још више, не треба лакомислено да се православна мисија изједначава са мисијом секти. То је само још један од изговора да ништа не радимо, куцамо по интернету, пишемо по форумима и замајавамо и обмањујемо себе како ми ‘мисионаримо’, како смо ‘активни’ и остале замајавалице…
Бојим се да код нас не дође до изопачења и да не кренемо истим путем. Питање је да ли овај метод може на прави начин да пренесе поруку. Само кажем да се не треба залетати, као што каже пословица три пут мери једном сеци.
Бојите се, а немате искуства, нисте ни пробали? Ко вам каже да би православна мисија кренула тим путем? Можете се питати да ли може да пренесе поруку колико год желите, онај ко има очи да види, може да види да у тренутку док ми пишемо ове коментаре, у Руској Цркви потпуно успешно овим методом доносе поруку до људи, да се изразимо вашим речима.
Да ли ви мислите да се православна мисија спроводи по методу „што на ум то на друм“? Да нема људи који скоро непрестано мисле на који начин да се врши мисија Цркве, како да се донесе до људи Блага вест? Да се не користи сво богато искуство мисије које Православна Црква већ има?
Ми се, драги брате, деценијама већ „не залећемо“ и „три пута меримо“. Шта мислите, да ли је време да се нешто уради, то јест „пресече“?