„Моја срећа на земљи је добро стање мисије…“ – Свети Николај Јапански
Честитамо свима празник великог и равноапостолног Николаја Јапанског, просветитеља Јапана. Са вама желимо да поделимо неколико његових размишљања о различитим питањима мисионарског служења која могу и нама да помогну, објасне нам шта је мисија заправо, поуче нас, надахну нас… Нека буду на духовну корист ови бисери из ризнице овог „сасуда преизобилне љубави Христове, јераха равноапостолног“ како о њему пева данашњи тропар.
* * * * *
„Не сме се такође сумњати да се отворени непријатељи за дело помоћи спољашњој мисији међу православним светом неће појавити; замислите хришћанина који тврди да није потребно проповедати хришћанство незнабошцима – како би то бесмислено звучало за друге! Покушавали су – док сам се још трудио на оснивању [Јапанске] Мисије – да ми приговоре неки да је потребно најпре обратити своје незнабошце и тек затим ићи ван граница, али је и њих потпуно разоружавало просто указивање да при таквој теорији хришћанства уопште не би било у свету сем у јудејској земљи; јер Апостоли не би требали да изађу и проповедају свету, не обративши најпре земљаке – а они су, као што је познато, и до сада обраћени у најмањем броју.“ (Свети Николај Јапански, Писма, стр. 270.)
*
„Моја срећа на земљи је добро стање мисије… то је за мене једина истинска срећа на земљи.“ (Свети Николај Јапански, Дневници, том 1, стр. 97.)
*
„Од знакова по којима може да се, уз Божију помоћ, препозна добри мисионар, најважнији је смирење – извор снаге и успеха за мисионара, јер Бог само смиренима даје благодат (1 Петр. 5:5), без кога мисионарско служење не представља ништа.“ (Свети Николај Јапански, Писма, стр. 281.)
*
„Aко, (потенцијални кандидати за мисију) представљајући себи, све могуће тешкоће мисионарског служења они који се припремају да дођу овде, осете узнемиреност и колебање, онда нека се и уздрже од свог пута овде: ако се, након што му се представе тешкоће, код њега још више разгори жеља и утврди одлучност да служи овде – молим вас, пошаљите таквог овде, управо такве и очекује мисија.“ (Свети Николај Јапански, Писма, стр. 282.)
*
„Ниједног догмата, ниједне црте у догмату не можемо да се одрекнемо, јер је све што држимо, до најмање црте – Божије учење, Божији разум и савет који су дати роду људском за спасење“. (Свети Николај Јапански, Дневници, том 3, стр. 835.)
*
„(Мисионар треба да говори) са свима кротко, разумно, из љубави – тада ће реч у великој мери изазивати добар ефекат, у крајњој мери, неће наносити штету; говорити гневно, гордо, нетрпељиво – реч ће бити трула – људи ће је тако и примити и ништа добро из тога неће произаћи.“ (Свети Николај Јапански, Дневници, том 2, стр. 293).
*
„Слушаоци су били веома пажљиви, очигледно да управо због такве, то јест, чисто религиозне проповеди они и долазе, а њима је често не пружају, то јест, проповедник одлази на страну, говори ко зна о чему само не о Богу – Творцу и Искупитељу; долазе по хлеб, а дају им камен… Посебно млади катехизатори страдају од овог недостатка: уклањањем у страну од јединог што је на потребу у област физике, историје, етике и томе слично; зато су и бесплодни: сушалац који је једном дошао, следећи пут неће доћи.“ (Свети Николај Јапански, Дневници, 28. април, 1903. год.)
Рубрика: Из искуства мисионара, Мисионарска литература, Христови мисионари
