Мисионарски записи… Дијалози (X део) – Протојереј Андреј Ткачев
Сви видови вербалне активности се своде на дијалог. Ако нема онога ко ће чути и схватити, схватити и одговорити, онда не треба ни говорити. Постоји најједноставнији и најсхватљивији дијалози, као:
– Виршле су свеже?
– Јутрос су их донели.
– Дајте ми килограм.
– Пилећих или јунећих?
– Пилећих.
– Двеста рубаља. Следећи
Оваквих дијалога у којима саговорници стоје лицем у лице, чују и разумеју један другога има мноштво. Из њих се и састоји свакодневица.
Међутим постоје и сложенији облици дијалога. Например писца и читаоца. Обојица су учесници најсложенијег комуникационог процеса. Иако и одвојени временом и растојањем. Постоји још један вид „сложеног“ дијалога – дијалог између Бога и човека.
Тај дијалог је усложњен јер један од учесника – Бог – није видљив оку и да би ступили у разговор са Њим човеку је потребна вера и благодат. Али тај дијалог има предности. Човек ће увек бити схваћен, схваћен много дубље него што сам то жели. И одговоре ће добити, исходећи не из онога што су рекла уста, већ из онога што се налази у срцу, на самом дну.
Одговори ће бити двоструки. Први одговори су речи Писма. „Молећи се ми разговарамо са Богом, читајући Писмо, слушамо оно што нам Он говори“. Ово је класична изрека Блаженог Августина. Она је жива и њоме се треба користити. Други одговор представљају животне околности. Птица не појати, цветић неће увенути, длака са главе неће оседети без Његове воље. И ето, ми Га молимо за нешто, а Он одговара не речју, већ делом. Данас смо молили за смирење, сутра ће нам се ругати. Сутра ћемо молити за трпљење, кроз недељу дана ћемо се разболети. Треба се учити да не ропћемо, а да трагамо узајамну везу између наших молби и Божијих одговора. Јер Он нам одговара како је већ речено, не толико на покрете уста, колико на скривене покрете срца.
Наравно, постоји овакав дијалог: „Помози!“ – дошла је помоћ. „Исцели!“ – дошло је исцељење. То је најпожељнији вид дијалога. Њега чекамо и, слава Богу, догађа се. Али то није једини његов облик. Ми смо обавезни да знамо, да и ћутање Бога и Његови одговори могу да нам се учине „чудни“. То су такође одговори. И то најбољи.
И последње. Црквене службе нису могуће без дијалога. Немогуће је венчати пар ако их нисмо питали, да ли имају добру вољу и непринуђену жељу да буду заједно, а они не одговоре да имају. Немогуће је крстити човека, ако се није одрекао ђавола и на питање сједињује ли се са Христом, није одговорио да се сједињује.
А на Литургији би било сјајно од хора узети и људима предати дијалог са свештеником.
Свештеник. Мир свима!
Људи (заједно, као хор): И духу твоме.
Свештеник: Главе своје Господу приклоните!
Људи: Теби, Господе.
Свештеник чита молитву и завршава је возгласом: … у векове векова!
Људи: Амин.
http://www.pravoslavie.ru/put/35670.htm
Рубрика: Uncategorized