Мисионарски записи… Оно што смо изгубили (VIII део) – Протојереј Андреј Ткачев
Синаксари месопусне суботе веома занимљиво објашњавају помињање упокојених у трећи, девети и четрдесети дан. У трећи дан, пише тамо, након зачећа почиње да пулсира срце. Деветог дана – појављује се оформљени облик, а четрдесети – већ се види човек.
За време смрти догађају се обранути процеси. Трећег дана се мења облик. Девети распада се телесни састав, али остаје срце. Четрдесети дан се разлаже и само срце. А пошто човек није само тело и није само душа, већ тело и душа заједно, онда оно што се догађа са телом утиче и на душу. И обрнуто. Етапе у процесима које су у вези са телом, неизбежно се одражавају синхроно на души. И у те дане је потребна молитва.
Интересантан ми је тај текст са те стране што савремена наука, са свим премудростима и наукама проучавајући човека потврђује постојање тих етапа формирања и разлагања телесног састава. Наука има ласер, ултразвук и још много тога. Одакле су древни имали тако тачна знања? Испада да се савремена цивилизација много мучи и труди, а на крају само експериментално потврђује то што је било познату пре хиљаду година. Очигледно је да су древни имали другачије изворе знања. Очигледно да садашња цивилизација иде у глуви ћорсокак.
Или још један пример. Познаваоци закона су сматрали да у Танахи има 613 заповести. 365 заповести су заповедне, и њихов број одговара броју дана у години. Осталих 248 – су забрањујуће заповести и њихов број је раван броју костију у људском телу. Одакле су они знали број костију у људском телу, ако су строго биле забрањене било које манипулације са лешевима, тј. свака теоретска и практична анатомија? А по бројевима се све поклапа, ако не рачунамо оне мале кости које се виде само уз помоћ савремене технике.
Древни људи су имали нешто што смо ми изгубили. А наша пластично-бетонска цивилизација лети, као парни воз у пропаст. Што је најжалосније милиони слепаца се горде том цивилизацијом.
http://www.pravoslavie.ru/put/35670.htm
Рубрика: Uncategorized